Sukob U Makedoniji

Љетопис, 15. март 2019

Име: Ljetopis 15.03.2019 (2001 Oruzani sukob Albanaca i Makedonaca, 44 P.N.E. ubijen Cezar); Опис: Љетопис, 15. март Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 15. марта 2001. године сукоб наоружаних Албанаца и македонских снага безбједности је ескалирао када су се борбе први пут пренијеле из раштрканих насеља дуж границе с Косовом и Метохијом у предграђе Тетова, другог по величини македонског града.

Sukob U MakedonijiСукоб у Сјеверној Македонији 2001. године био је оружани сукоб који је трајао од јануара до новембра 2001. године. Сукоб је отпочео када су припадници албанске терористичке Ослободилачке националне армије (ОНА) напали на снаге безбједности Сјеверне Македоније. Сукоб се одвијао више мјесеци са повременим прекидима, а окончан је потписивањем Охридског споразума. У јануару један полицајац је убијен, а двојица су рањена у ракетном нападу на полицијску станицу у селу Теарце код Тетова. То је био први напад за који је одговорност преузела до тада непозната албанска терористичка група ОНА.

Првих дана маја између три и четири хиљаде албанских терориста упада са Косова и Метохије на македонску територију и у првом налету освајају седам македонских и српских села у околини Куманова. У јуну започиње офанзива армије на терористе у скопском селу Арачинову, село послије три дана борбе пада у руке македонских снага. Међутим, Хавијер Солана и Питер Фејт успјели су да убиједе предсједника Трајковског да допусти да се 350 терориста, под заштитом НАТО, безбједно аутобусима евакуишу из Арачинова са комплет оружјем и опремом, што доводи до јаких протеста Македонаца у Скопљу, гдје неколико хиљада људи учествује у насилним демонстрацијама због западне подршке албанским побуњеницима.

Дана 10. августа албански терористи су поставили засједу код Љуботенских бачила код Скопља и убили осам македонских војника са двије нагазне мине на путу. Истог дана, више од 600 припадника тзв. косовског заштитног корпуса и терориста ОНА напада село Радуша које брани 35 полицајаца. Они одолијевају јаким дводневним нападима терориста, да би се у борбе укључили македонски специјалци и војска. Терористи су разбијени и уз велике губитке су се разбјежали назад у правцу Косова и Метохије. Циљ терориста био је заузети Радушу као и изворе воде код оближњег села Рашче, који снабдевају питком водом добар дио Скопља, чиме би изазвали хуманитарну катастрофу.

У августу је коначно од стране македонских и албанских преговарача уз гаранцију специјалних изасланика САД и ЕУ потписан мировни споразум у Охриду, којим се предвиђа завршетак сукоба и разоружавање терориста. Иако терористи нијесу били директно укључени у преговоре, постигнути је договор. Разоружавање је у наредних мјесец дана спровео НАТО.

 

  • На данашњи дан, 15. марта 44. године прије нове ере републикански завјереници, које су предводили Марко Јуније Брут и Касије Лонгин, убили су у Сенату римског цара и војсковођу Гаја Јулија Цезара.

Julije CezarЦезар је противнике у редовима републиканаца стекао нарушавањем републиканског устава. Према античкој традицији, коју преноси римски писац Светоније, Цезар је, док му је Брут, коме је, како се наводи, највише вјеровао, задавао смртоносни ударац, рекао: Зар и ти, сине Бруте? Републикански завјереници убиством Цезара нијесу, међутим, спасили републику, већ се диктатура, по жељи најмоћнијих робовласника, одржала. У почетку је то био Други тријумвират (Октавијан, Антоније, Лепид), а затим монархија, империја. Кад су се тријумвири обрачунали с Цезаровим убицама: сви су или убијени или починили самоубиство, избио је нови грађански рат између Октавијана с једне и Марка Антонија и Клеопатре, с друге стране. Цезаров лик и судбина, посебно убиство у Сенату на дан мартовских ида, као и љубав с Клеопатром, инспирисали су бројна књижевна дјела. О Цезару су писали Данте, Петрарка, Шекспир, Ханс Сакс, Корнеј, Хердер, Вајлдер, Брехт; урађене су бројне позоришне представе и снимљени филмови.

Октобра 2012. године свијет је обишла агенцијска вијест да је тим научника Шпанског националног истраживачког савјета открио мјесто Цезаровог убиства поред прометне аутобуске и трамвајске станице у дијелу Рима, познатог као Торе Аргентина. Шпански археолози пронашли су четвртасту бетонску структуру, широку три и дубоку два метра, и након анализе историјских докумената увјерили се у исправност својих претпоставки. Квадратни „сандук“, сматра се, дјело је Цезаровог усвојеног сина који је тиме заштитио мјесто на коме је убијен његов отац и најистакнутија личност римске историје.