Lindenski Ustanak Nikola Karev

Љетопис, 2. август 2019

Име: Ljetopis 02.08.2019 - (1922 - Aleksandar Bel,1903 - Ilindenski ustanak); Опис: Љетопис, 2. август Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 2. августа 1903. године почео је Илинденски устанак у Македонији.

Lindenski Ustanak Nikola KarevВођен је против Османског царства, за аутономију Македоније.  Устанак је организовала Унутрашња македонска револуционарна организација а највећи замах устанак је имао у Битољском револуционарном округу. Устаници су пресјекли телеграфске и телефонске жице, нападали беговске куле и посједе и мјесне гарнизоне и порушили мостове. Крушево је освојено нападом на касарну, пошту, зграду општине и друге објекте. У њему је успостављена скупштина од 60 чланова. Проглашена је Крушевска Република, прва република на Балкану у то вријеме, а Никола Карев је изабран за њеног предсједника. Формирана је скупштина која ће да изабере републичку владу. Влада је издала документ под именом Крушевски манифест, који је одређивао циљеве устанка и организовање аутономије Македоније након устанка. Османске власти су спровеле контранапад, 20.000 турских војника под командом Бахтијар-паше опколило је Крушево. Крушевски револуционари, којих је укупно било 1200, заузели су одбрамбене положаје. Бахтијар-паша је позвао устанике да се предају, али они су то одбили. Након бомбардовања града Турци су са свих страна ушли у Крушево. У чети војводе Питу Гулија сви су изгинули. Штаб, на челу са Николом Каревим, пробио се низ турски кордон. Међутим, устаници су побијеђени. Крушевска република трајала је само десет дана. Османлије су затим вршиле одмазду над становништвом Крушева. Следећа три мјесеца Османлије су хватале и убијале устанике по Македонији. Последице устанка биле су трагичне. Изгорело је 12.400 кућа, 70.836 људи је остало без домова, из Македоније је избјегло 30.000 људи, било је убијено 8.816 људи, жена и дјеце. У Битољском вилајету је изгорело 108 села, која су потпуно уништена. Неуспјехом Илинденског устанка, ситуација у Македонији се знатно промијенила. У њу су довођене ефикасније турске чете, а долазиле су и чете из Србије, Грчке и Бугарске које су се бориле против Турака. У Македонији су ојачали тзв. врховисти, присталице Врховног македонског комитета, политичког тијела које је успоставила Бугарска и које је имало за циљ бугаризацију словенског становништва Македоније и њено припајање Бугарској.

 

  • На данашњи дан, 2. августа 1922. године умро је Александар Грејам Бел, изумитељ телефона.

Aleksandar BelАлександар Грејам Бел је био шкотски научник и проналазач. Најпознатији је по томе што је изумио телефон и основао телефонску компанију Бел. Поред тога, заслужан је и за важне проналаске у авијацији. Рођен је у Единбургу, у Шкотској. Пошто је његов отац био професор, Александар није похађао школу већ је подучаван код куће. Када је од оца стекао основно образовање, уписао се у средњу школу а затим и на Универзитет у Единбургу. Бел је постао заинтересован за науку о звуку највише због тога што су му и мајка и  супруга биле глувонијеме. Његови експерименти су га временом довели до идеје да би звучни сигнали могли да се шаљу путем жице. Некако је успио да скупи финансијска средства за своју идеју и запосли Томаса Вотсона као асистента. Уз Вотсонову помоћ је изумио телефон. Прве ријечи преко телефона изговорио је Александар Грејам Бел 1876. године. Оне су гласиле: „Господине Вотсон, дођите, желим да Вас видим“. Испоставило се да су оба научника жељела да патент региструју као свој. Александар је морао да пожури како би први регистровао свој патент. Успио је то да уради и као резултат, он и његови инвеститори били су у власништву изума који је промијенио свијет. Основали су Телефонску компанију Бел. Данас је она позната под називом АТ и Т.Поред телефона, Александар Грејем Бел је имао још пар значајних изума и доприноса који укључују:

Детектор метала – Бел је изумио први детектор метала који је искористио да би пронашао метак у тијелу предсједника Џејмса Гарфилда.

Аудиометар – направа која се користи у детектовању проблема са слухом.

Експериментални рад у области аеронаутике.

Осмишљавање техника која помажу глувонијемим особама да науче да говоре.

Направу помоћу које се детектују санте леда.

Када је Александар Грејам Бел преминуо, цио телефонски систем је утишан на минут, како би се изумитељу одало поштовање.