8 Maj Kotor Za Vrijeme Nemanjica

Љетопис, 8. мај 2019

Име: Ljetopis 08.05.2019 (Kotor u vrijeme Nemanjica, rodjen Hari Truman ); Опис: Љетопис, 8. мај Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 8.маја 1553. године  датиран је извјештај млетачког представника у Котору Ђованија Батисте Ђустинина о броју житеља Котора, према којем је тај град имао 4.000 становника у то вријеме, од којих за војску способних 800, пучана 600, а племића 200.

8 Maj Kotor Za Vrijeme NemanjicaСтара медитеранска которска лука, окружена градским зидинама, је врло добро сачувана и под заштитом је УНЕСКО-а, као свјетска културна баштина. Которски залив један је од најдубљих и најдужих залива на Јадранском мору па се често назива најјужнијим фјордом Европе. Литице Орјена и Ловћена наткриљују град.

Најважнији приморски град у држави Немањића био је Котор у данашњој Боки. Ово је вријеме, према ономе што знамо из историје и из разних преосталих споменика из оног доба, било за цијелу данашњу Боку, а посебно за град Котор, златно доба. То нам потврђује још и народна традиција, која попуњавајући историјске споменике, зна у скоро сваком, па и најмањем сеоцу бокељском, да нешто каже о неком владару из куће Немањића и да му припишу градњу старе сеоске цркве, манастира, дворца, бунара итд. Њихове заслуге за овај крај још нам се чине веће, када се сјетимо да огромна већина народа у данашњим бокељским селима су сачували и даље одржавају традицију о Немањићима. Своју је аутономију Котор сачувао за вријеме свих Немањића, и била му је много већа него касније под Млечанима. О овоме имамо најбоље доказе у Статуту которскоме из оног времена. Ово је уједно и знак да су Которани, који су били у служби при српском двору, уживали велики углед и имали велику власт, тако да су могли спријечити сваку евентуалну самовољу властеле према Которанима.

При градњи Манастира Дечани прославио се умјетник, Которанин фра Вита, мали брат протомајстор из Котора, града краљева. И разни су занати у оно доба добро напредовали. Тако је у Котору било конопара, кожара, ципелара, шаваца, оружничара, воскара, рибара, лађара итд. који су имали своје братовштине и еснафе. Изгледа да су Которани већ онда имали доста велику трговачку флоту, а лађе за ову флоту градиле су се већином у домаћим бродоградилиштима. По свој прилици су и оне ратне галије, које је цар Душан био купио у Млецима, када је дошао до увјерења да је и српској држави потребна флота, биле усидрене у данашњој Боки и то у Тиватском затону у близини Превлачког манастира Св. Архангела Михаила. Познато је да је у оно доба и овај манастир имао своје лађе, које су наоколо крстариле и чувале га од непријатељских напада. Врло је вјероватно, да је војска на овој српској ратној флоти била већином из данашње Боке.  Трговина Которана у унутрашњости српских земаља била је веома разграната, те су се Которани свуда тамо такмичили са Дубровчанима и имали своје насеобине. У Призрену се нпр. спомиње кућа воштана, коју су подигли Которани. Которани, који су куповали у Дубровнику робу за извоз у српске земље, бивали су ослобађани од плаћања царине. Посебно је била важна, у то доба, трговина морском сољу, те су ондашњи Бокељи у својим солилима производили велику количину соли, коју су продавали у унутрашњости балканских земаља. Најпознатија солила у Боки била су у оно доба близу знаменитог манастира Св. Архангела, столице православног епископа зетског. Трговина сољу у Котору била је подијељена између града и српског краља. Которани су у оно доба трговали не само са српским земљама, већ и са земљама изван српске државе, а на првом мјесту са Млечанима, тако да су Млечани имали у Котору свога конзула. Трговина између Млечана и Которана била је уређена разним уговорима, које су потврђивали српски владари. Которани су имали многе повеље издате од владара Немањића, у којима има највише говора о проширењу градске територије и о разним повластицама которској властели. Осим тога Которани су на српском двору заузимали врло угледна и повјерљива мјеста, а посебно су се истицали као протовестијари или, како би се данас казало, министри финансија у српској држави. Чувен је протовестијар цара Стефана Душана, Никола Бућа из Котора и његов синовац Трифун Михајлов Бућа, властелин царске ризнице за цара Уроша. Ове протовестијаре српски су владари бирали из закупника царине, јер су већином Которани, као закупници, убирали царину у српској држави и стога се старали да државни приходи буду што већи. Колику су моћ имали ови протовестијари, најбоље нам свједочи реченица, која се до данас сачувала, а гласи: Цар даје – ал Бућа не даје. Которане су Немањићи слали као посланике ка страним владарима и повјеравали им врло деликатне задатке. Никола Бућа је био најпоузданији царев савјетник, којег је цар, као мудрог државника, у сваком важнијем послу питао за савјет. Он је пратио цара Душана, када је с царицом Јеленом и сином краљем Урошем, походио Дубровник и Котор.

Са Урошом Немањићем завршио се сјајни период владавине Немањића у данашњој Боки Которској која се у то доба у сваком погледу уздигла и развила.

 

  • На данашњи дан, 8. маја 1884. године рођен је амерички државник Хари Труман, један од вођа Демократске партије, 33. предсједник Сједињених Америчких Држава.

8 Maj Hari TrumanПредсједник је постао послије смрти Френклина Рузвелта. Увео је доктрину о војној и економској помоћи земљама угроженим љевичарским покретима. Труманова политика након Другог свјетског рата водила је „хладном рату“ и монополистичкој политици Сједињених Америчких Држава у свијету. У домаћој политици, Труман се суочио са многим изазовима: бурна транзиција ратне у мирнодопску економију обиљежена великим оскудицима и бројним штрајковима. Користио је изричита предсједничка овлашћења како би избацио хиљаде симпатизера комунизма из владе и администрације. Труманово предсједништво било је препуно догађаја што се тиче спољних послова: капитулација Трећег рајха, атомско бомбардовање Хирошиме и Нагасакија, капитулација Јапана, крај Другог свјетског рата, оснивање УН, Маршалов план о обнови Европе, Труманова доктрина о заустављању ширења комунизма, почетак Хладног рата, стварање савеза НАТО и Корејски рат.

Креатори америчке политике су уочили нестабилност у региону, страхујући да ако би Грчка постала комунистичка држава, Турска не би одољела још дуго. Слично, ако би Турска потпала под совјетски утицај, позиција Грчке би била угрожена. Ово је била пријетња регионалног домино ефекта која је водила доношење америчких одлука. Грчка и Турска су били стратешки савезници Сједињених Држава, важни и из географских разлога, јер би пад Грчке омогућио Совјетима да на посебно опасан начин угрозе Турску, и да на ефектнији начин пресјеку савезничке линије снабдијевања у случају рата. Труманова доктрина је била први у низу потеза које су Сједињене Државе повукле у циљу „задржавања“ Совјета, након чега је уследила економска обнова западне Европе кроз Маршалов план и војно задржавање оснивањем НАТО савеза 1949. године. У прокламацији током говора пред Конгресом, у сред кризе током Грађанског рата у Грчкој, Труман је инсистирао да ако Грчка и Турска не приме помоћ која им је неопходна, доћи ће до њиховог неизбјежног пада под комунизам, уз последице широм региона. 1950. године Труман је потписао политички план, чуван као најстрожа тајна, који представља промјену америчке спољне политике од пасивног ка активном задржавању.Труманова доктрина је представљала основу америчке хладноратовске политике у Европи и широм свијета. Доктрина је опстала јер је представљала одговор на ширу културну несигурност у вези са модерним животом у глобализованом свијету. Она се тицала забринутости Вашингтона због потенцијалног комунистичког домино ефекта. Труманова доктрина је имала подршку обије партије у Сједињеним Државама, и она је довела до мобилизације америчке економске моћи како би се модернизовали и стабилизовали нестабилни региони без директне војне интервенције. Труманова доктрина је постала метафора за хитну помоћ да се нека земља одбрани од комунистичког утицаја. Труман је у својим наступима правио поређење са болешћу не само како би представио надолазећу катастрофу у ширењу комунизма, већ и како би начинио „реторичку визију“ задржавања пријетње ширењем заштитног штита преко некомунистичких земаља широм свијета. Ово је представљало сличност са политиком „стављања агресора у карантин“ коју је Френклин Делано Рузвелт предлагао 1937. године, како би се зауставило ширење Њемачке и Јапана. Труман је успио да придобије подршку за ову политику задржавања комунизма.