На данашњи дан, 24. јуна 1947. године један амерички пилот изјавио је да је на небу видио необичан предмет који је описао као “тањир који лети кроз воду”.
Послије тог догађаја почео је да се користи термин “летећи тањир”. Неидентификовани летећи објекат означава у оригиналном и буквалном смислу било какав летећи објекат или оптички феномен, опажен визуелно или путем радара, а чија природа није позната у првом моменту опажања. Интересовање за ове објекте лежи у аргументима да неки од њих исказују аномалне особине, а поготово непрекидна спекулација да неки од њих могу бити производи ванземаљске интелигенције. Можда, најбоља научно призната дефиниција је: НЛО је пријављено опажање неког објекта или свјетлости на небу чија појава, путања, динамичко и свјетлосно понашање не указују на логичко, конвенционално објашњење и које не само да збуњује првобитног посматрача, већ остаје необјашњено и после помног разматрања свих расположивих доказа од стране особа које су технички способне за здраворазумску идентификацију. Стране неидентификоване појаве на небу и на земљи биле су забиљежаване кроз историју. Древни римски записи су повремено биљежили спомињање штитова, па чак и армија виђених на небу. Постоји тешкоћа у вези са термином НЛО јер често доводи до семантичких дебата између подржаваоца и противника истог. Скептици често коментаришу да НЛО значи да је објекат неидентификован од стране оних који су видјели објекат, што не значи да је сам објекат необјашњив, а још мање да је ванземаљски. Са друге стране, неки истраживачи су предлагали да употребу термина треба строго ограничити на она опажања која су била испитивана интезивно, али се и даље косе са конвенционалним објашњењима. Упркос необјашњеним случајевима, опште мишљење мејнстрима научне заједнице је да све НЛО појаве потичу од погрешног тумачења природних или људском руком изазваних феномена, намјерних обмана или физиолошких феномена, као што су оптичке илузије, сањање у будном стању / парализа сна (често се дају као објашњења за наводне отмице ванземаљаца). Према статистикама студија америчког ваздухопловства, већина опажања НЛО-а се може подвести под погрешну идентификацију, док обмане и психолошке сметње чине само мали проценат свих пријављених случајева. Ипак, многи академици и даље сматрају да је предмет губљење времена из много разлога, а најчешће због невјеродостојности свједочења очевидаца. Било је много НЛО извештаја који су били праћени материјалним доказима различитих врсти, како непосредних, тако и посредних. У листу различитих материјалних доказа спадају:
Радарски контакти и праћења, понекад и са различитих положаја. Ови докази се често убрајају у најбоље, пошто су том приликом укључени обучено војно особље, симултана визуелна опажања и пресретања авионима.
Фотографски докази, укључујући фотографије, видео записе, укључујући понекад и видео у инфрацрвеном спектру .
Забиљежени визуелни спектрограми.
Материјални докази о траговима слијетања, укључујући трагове на земљи, спаљену или раскопану земљу, спаљену или поломљену вегетацију, трагове метала и др.
Физиолошки ефекти на људе и животиње укључујући привремену парализу, осип коже, опекотине коже и очију и симптоме сличне тровању од радијације.
Електромагнетне сметње укључујући блокаде аутомобила, нестанке струје, радио/ТВ сметње, отказивање рада магнетних компаса, навигационих система, система за комуникацију и сметње у раду мотора авиона.
На данашњи дан, 24. јуна 1798. године Турци у Београдској тврђави погубили су грчког писца и патриоту Фереоса Константиноса Ригаса, познатог као Рига од Фере.
Рига од Фере, грчки револуционарни писац, чије име носи једна од улица у центру Београда, у пријестоници Србије био је само једном – када су га Турци погубили. Његов споменик данас краси центар града а спомен-плоча чува историју на кули “Небојша”. Ригас Фераиос, рођен је у Тесалији, у богатој породици. Након школовања постао је учитељ у насељу Кисос, али је убио значајног локалног Турчина, због чега је морао да побјегне на врхове Олимпа. Одатле је, преко Атоса и Цариграда, стигао до Букурешта. Када је 1787. године избио Руско-турски рат, Рига од Фере био је задужен за инспекцију војске у Крајови. У то вријеме, на другом крају Европе, будила се Француска револуција. “Добар глас” далеко се чуо, па је стигао и до Риге, који је почео да вјерује да је нешто слично могуће и на Балкану. Наиме, јунак наше приче вјеровао је у самоопредијељење православног становништва унутар Османског царства, због чега се састајао са грчким епископима и побуњеничким вођама тражећи подршку за устанак. Када се рат завршио, Рига од Фере отишао је у Беч. Тамо је уређивао грчке новине “Ефемерис”, а штампао је и памфлете узимајући у обзир идеје Француске револуције. Те памфлете намјеравао је да дијели да би подстакао општебалкански устанак против Османског царства. Дивећи се идејама револуције, Рига је све чинио да упозна славног француског војсковођу Наполеона Бонапарту, коме је чак послао и табакеру направљену од ловоровог коријена из Аполоновог храма. Изгледало је да ће му се жеља испунити и да ће Бонапарту упознати у Венецији. Док је путовао ка Венецији, Ригу је издао грчки трговац. Како је Аустроугарска у то вријеме била савезник Отоманског царства, аустријске власти у Трсту ухапсиле су Ригу од Фере и предале га управнику Београда. Одатле је требало да буде “прослијеђен” на суђење код султана у Цариград. Међутим, након звјерског мучења, отоманске власти су у Београду, у кули “Небојша”, убиле Ригу од Фере и пет његових сарадника. Последње ријечи грчког револуционара биле су: “Ја сам посијао богато сјеме. Долази час када ће моја земља брати славно воће”.
