Ujedinjena Omladina Srpska

Љетопис, 27. август 2019

Име: Ljetopis 27.08.2019 (1866 Ujedinjena omladina srpska, 1388 Vlatko Vukovic); Опис: Љетопис, 27. август Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 27. августа 1866. године на скупштини 16 студентских, ђачких и пјевачких друштава из Војводине и Србије и истакнутих политичких и јавних радника из готово свих југословенских земаља у Новом Саду је основана Уједињена омладина српска.

Ujedinjena Omladina SrpskaОрганизација – створена ради просвјетног, културног и научног уздизања српског народа – дјеловала је у Србији и Црној Гори и у југословенским крајевима под влашћу Аустрије и Турске, а забрањена је 1872. године. Крајем XVIII и почетком XIX вијека Срби из Аустрије премјестили су средиште свог културног и политичког дјеловања најприје из Беча у Пешту, а затим из Пеште у Нови Сад. Због појачане цензуре, која је посебно дошла до изражаја послије 1807. године, они су своје културно и политичко средиште потражили даље од центара моћи, на простору на којем су имали етничку већину. Једно вријеме упоредо су се развијала два културно-политичка средишта српског народа у Монархији: будимпештанско и новосадско. Са више од 20.000 становника, стотинама дућана, јаким занатством, развијеном житном трговином и рјечним саобраћајем, који га је на сјеверу повезивао с Пештом и Бечом, а на југу с Београдом и Србијом, Нови Сад је имао врло повољне услове да се развије и учврсти као трајан културно-политички центар Срба у Монархији. У првој половини XIX вијека Нови Сад је имао гимназију, двије штампарије, посебне књижаре, читаоницу, стрељачку дружину и дилетантске позоришне трупе. Још у вријеме револуције 1848. године покренуто је питање пресељења Матице српске из Будимпеште у Нови Сад, али је до пресељења дошло тек 1864. године. У то вријеме Срби су жељели да стекну и посебан српски универзитет. Те идеје, постепено су сазријевале и уобличавале се у читавом образованом дијелу српског друштва током више деценија. Уједињена омладина српска представља је политички покрет основан ради његовања свијести о славној прошлости, утврђивања братске заједнице, развитка човјечанских врлина, свеколики напредак Срба итд. а парола је била „Српство све и свуда“. Осим тога коришћене су крилатице: „Просветом ка слободи“ и „Све на основу истине, а с помоћу науке“. Ова организација је била изразито словенофилска. Прва скупштина Уједињене омладине српске, самом својом појавом, али и својим програмом и циљевима, наишла је у владајућим круговима Беча и Будимпеште на велико подозрење и узнемирење Њен представник на етнографској изложби и свесловенском састанку у Москви маја 1867. године био је њен секретар Владан Ђорђевић. Уједињена омладина српска је у својим редовима окупљала знамените Србе тога доба као што су: Владимир Јовановић, Јеврем Грујић, Светозар Милетић, Никола Пашић, књаз Никола, Марко Миљанов, Машо Врбица, Лазар Томановић, Валтазар Богишић. На самом почетку аустријска власт је схватила да Уједињена омладина има далекосежнији циљ од ширења народне просвјете и да се, без сваке сумње, може закључити да јој је намјера да оствари идеју уједињења свих земаља српске националности у једну велику српску државу. Опасна сама по себи, Уједињена омладина српска, по виђењу Беча и Будимпеште, представљала је потенцијалну опасност и зато што је могла да прерасте у шири покрет аустријских Словена. Да се то не би десило, да на њеним скупштинама не би учествовали Хрвати, Чеси и Руси, власт је предузимала многе превентивне мјере. Кад је рад ове организације био забрањен у Кнежевини Србији и Аустроугарској, сједиште Омладине је постало Цетиње у Књажевини Црној Гори, а њихове идеје су биле пропагиране у „Гласу Црногорца“ и „Панчевцу“. 1871. године формирана je на иницијативу књаза Николе „Дружина за ослобођење и уједињење српско“ на Цетињу.

 

  • На данашњи дан,  27. августа 1388. године у бици код Билеће босанска војска под командом Влатка Вуковића је поразила османлијску војску.

Vlatko VukovicВојвода босански Влатко Вуковић, чувени војсковођа краља Твртка, учесник у Косовском боју. Први пут помиње се Влатко Вуковић, и то већ као војвода, у краљевској повељи Твртковој априла 1378. године. Очевидно је, да је он и прије тога био човјек од великог значаја, јер се за свједоке краљевских повеља не узима било који човјек. Од 1378. године подаци о Влатку бивају све чешћи. Он је у Дубровнику у јесен 1378. године добио извјесне дозволе за извоз соли и уља  иако су у републици, због тадашњег млетачко-ђеновљанског ратовања, у које су и Дубровчани били увучени, није радо пристајало на извоз потреба одређених за исхрану народа и стоке. Кад је умро мађарски краљ Лајош Велики краљ Твртко је знао, да ће у Мађарској настати заплети око пријестола, јер краљ није имао мушких наследника. Како је Дубровник у то вријеме био под врховном влашћу Мађара, Твртко је упутио тамо једно своје посланство, да развиде како иду ствари и какве су све вијести на дневном реду. То посланство, врло повјерљиво, сачињавала су само два лица, од којих једно бјеше војвода Влатко. Кад се Твртко одлучио да искористи мађарске нереде и отпочне активну политику у Далмацији и Хрватској, он се поново ослонио на војводу Влатка. Тврткову акцију у Далмацији омела је једна опасна провала Турака на његову државу. Августа 1388. године бјеху кренули Турци с већом војском, у којој се налазило и неколико принчева, пут Рашке и Босне. Краљ хитно позва војводу Влатка из Далмације и повјери му вођство своје војске. Турска војска је пошла у пљачкашки поход предвођена пашом Лала Шахином. Командант српске војске је био војвода Влатко Вуковић који је заједно са Радичем Санковићем дочекао са око 7 000 бораца турску војску која је била многобројнија. У бици код Билеће Турци су потпуно разбијени и једва се спасао паша Лала Шахин са нешто људства. Када су Турци кренули ка Косову 1389. године, краљ Твртко као савезник Лазарев и као човјек који је јасно видио опасност од турске најезде одлучио је да одмах пошаље помоћ. Вођа војске босанске постаде, побједник код Билеће, војвода Влатко. Војвода Влатко обавијестио је свог краља да је побједа на српској, хришћанској страни. Погибија Муратова и повлачење Турака са Косова чинили су се босанском војводи као довољан критеријум да читав исход борбе не схвати као пораз српског оружја. По окончању Косовског боја вратио се у Босну донијевши са собом вијест о српској побједи, на основу чега је Твртко слао извјештаје о великој хришћанској побједи у чију су славу звонила црквена звона на катедрали Нотр Дам у Паризу. Гроб војводе Влатка Вуковића, српског велможе и господара Хума налази се у Бољунима код Стоца у источној Херцеговини. На његовом гробу постоји ћирилични натпис на српском језику: ”Асе лежи добри јунак и чоек Влатко Вуковић”.