Vidovdan

Љетопис, 28. јун 2019

Име: Ljetopis 28.06.2019 (Vidovdan); Опис: Љетопис, 28. јун Тип: audio/mpeg
  • Данас је Видовдан.

VidovdanВидовдан је за Србе посебан дан, датум митских размјера, синоним за велика страдања, али и побједе и национална надахнућа. Од Косовског боја, преко Првог свјетског рата, до данас, Видовдан је остао дубоко усађен у свијест народа. Нема датума у историји српског народа који собом носи толико митологије, драме, животних поука… На Видовдан су нам се у прошлости догодиле ствари које су обиљежиле судбину цијелог народа. Од Косовског боја, погибије кнеза Лазара и пропасти Српског царства, па до данас, тај дан био је прекретница.

Битка на Косову 1389. године.

Битка на Косову вођена је у близини Приштине, између српских и османских снага. Српске снаге предводио је кнез Лазар Хребељановић, док се на челу турске војске налазио султан Мурат I са синовима Јакубом и Бајазитом. У првој фази битке, српске снаге су потиснуле противника, а Милош Обилић је успио да убије султана Мурата. Његов син Бајазит потом креће у противнапад у коме је заробљен кнез Лазар. Он је по његовом наређењу погубљен, послије чега се османска војска повукла са бојишта и напустила Србију. Први историјски извори о самој бици говоре о српској побједи, а тек касније се јављају наводи о неријешеном исходу и српском поразу. Сама битка по својим далекосежним последицама представља отоманску побједу. Лазареви наследници су под притиском склопили мир са Бајазитом и признали његову врховну власт. Косовска битка је имала велики одјек у тадашњој Европи и успјела је да привремено заустави османско ширење у Европи.Она је током наредних вјекова постала централни мотив српске народне епске поезије и српског националног идентитета.

Почетак Другог балканског рата 1913. године.

Други балкански рат вођен је између Бугарске са једне и Србије, Црне Горе, Грчке и Турске са друге стране. Побједа у рату учинио је Србију, савезницу Русије, важном регионалном силом, узбунивши Аустроугарску и на тај начин индиректно дао важан повод за Први свјетски рат. Рат на дотадашње савезнике, започео је општим ноћним нападом Бугара на српску војску, без претходне објаве рата. Већина бугарске армије је била концентрисана према српској војсци на ријеци Брегалници.

Гаврило Принцип извршио атентат на Франца Фердинанда 1914. године.

Сарајевски или Видовдански атентат се догодио када је Гаврило Принцип, члан организације Млада Босна, убио аустроугарског пријестолонаследника надвојводу Франца Фердинанда и његову супругу Софију.

Версајски споразум и крај Првог свјетског рата 1919. године.

Версајски споразум је назив за мировни уговор закључен у Версају између Антанте и Њемачке. Главну ријеч на тој конференцији имали су државници великих сила Антанте, а заступано је 27 држава из Антантине коалиције. Њемачка је у складу са овим уговором морала да призна да је искључиви кривац за Први свјетски рат, да пристане да се Алзас и Лорен врате Француској, да се у сјеверном Шлезвигу спроведе плебисцит, да се неки погранични градови врате Белгији, да се у подручју Сара успостави 15-годишња управа Лиге народа и након тога спроведе плебисцит о њеној коначној припадности Њемачкој или Француској. Надаље, Њемачка је морала признати припајање пољских подручја новоствореној држави Пољској и да јој се призна излаз на Балтичко море. Њемачка је, између осталог, од почетка 1929. године морала да плати ратне одштете у износу од пет милијарди долара.

Видовдански Устав Краљевине СХС 1921. године.

Видовдански устав је први устав јужнословенске државе, тачније Краљевине СХС. Име је добио по датуму доношења. Краљевина СХС је њиме одређена као уставна, парламентарна и наследна монархија, чији је језик српско-хрватско-словеначки. Успостављено је унитарно уређење. Законодавну власт дијелили су краљ и Народна скупштина. Краљ је имао широк круг овлашћења. Народна скупштина је била једнодомно представничко тијело.

Резолуција Информбироа 1948. године.

Комунистички Информациони биро био је наставак Коминтерне коју је Стаљин под притиском великих сила распустио 1943. године у вријеме најжешћих сукоба Другог свјетског рата. Информбиро је настао као противтежа западном, демократском свијету, који је изашао из рата као побједник. На другој страни, социјалистички блок, као један од побједника у рату, тражио је начине како да поново обједини комунистички свијет послије распада Коминтерне. Сматра се да је Информбиро однио животе преко 100.000 људи. Једно од најмрачнијих поглавља Информбироа представљали су монтирани судски процеси. Одмах по објављивању резолуције Информбироа и одговора КПЈ почела су масовна хапшења у Југославији, мучења на Голом отоку и убиства присталица резолуције.

Говор Слободана Милошевића на Газиместану 1989. године.

Говор на Газиместану Слободана Милошевића је одржан приликом прославе 600 година Косовске битке на Косову пољу. Својим присуством, прославу је обиљежило и око милион људи, од којих је један дио дошао из САД, Канаде, Аустралије и многих земаља Европе. Прослави је присуствовало комплетно Предсједништво СФРЈ а централни говор одржао је Слободан Милошевић, тадашњи предсједник Предсједништва СР Србије. Прослави су присуствовали и амбасадори многих страних земаља у Југославији, док су амбасадори САД, и Турске одбили да дођу.Чувени говор Слободана Милошевића, почиње ријечима:

„На овом мјесту у срцу Србије, на Косову Пољу, прије шест вјекова, прије пуних 600  година догодила се једна од највећих битака онога доба. Као и све велике догађаје и тај прате многа питања и тајне, он је предмет непрекидног научног истраживања и обичне народне радозналости. Стицајем друштвених околности овај велики шестстогодишњи јубилеј Косовске битке догодио се у години у којој је Србија, послије много година, послије много деценија, повратила свој државни, национални и духовни интегритет. Није нам, према томе данас, тешко да одговоримо на оно старо питање: Са чим ћемо пред Милоша? Игром историје и живота изгледа као да је Србија баш ове 1989. године повратила своју државу и своје достојанство да би тако прославила историјски догађај из далеке прошлости који је имао велики историјски и симболички значај за њену будућност.”

Срби престали да буду конститутиван народ Хрватске 1990. године.

У Уставу Народне Републике Хрватске из 1947. године стоји да су Срби у НРХ равноправни са Хрватима. Слична формулација понавља се и у Уставу Социјалистичке Републике Хрватске из 1963. године. У амандманима на Устав из 1971.-1972. године у њега први пут улази формулација да је СРХ „национална држава хрватског народа, држава српског народа у Хрватској и држава народности које у њој живе“. Срби у Хрватској били су један од конститутивних народа. Тај статус укинут је доношењем хрватског устава из 1990. године.

Изручење Слободана Милошевића Хагу 2001. године.

Предсједник СРЈ Слободан Милошевић на основу уредбе Владе Републике Србије, коју је потписао Зоран Ђинђић, изручен је Хашком трибуналу због сумње да је починио ратне злочине против човјечности и геноцид у рату вођеном на територији бивше Југославије, као и против Албанаца са Косова и Метохије. Слободан Милошевић ухапшен је 1. априла 2001. године због сумње за злоупотребу службеног положаја. Влада Србије на челу са премијером Зораном Ђинђићем, донијела је 28. јуна, на Видовдан уредбу о изручењу Слободана Милошевића Трибуналу у Хагу и његово хитно транспортовање у затворску јединицу у Шевенинген. Слободан Милошевић тог 28. јуна хеликоптером стигао у Хаг, у којем ће 11. марта 2006. године преминути. Остаће упамћено да је бивши предсједник Србије и СР Југославије полицајцима који су му стављали лисице на руке само рекао: Знате ли да је данас Видовдан?