Празник Рођења у тијелу Господа Исуса Христа познат као Божић јесте један од највећих и најрадосних празника који православна Црква празнује. Рођење Христово је својеврсно Богојављење, тј. јављање Бога у свијету. Како каже апостол: „Бог се јави у тијелу“. То значи да је Син Божији, Бог Логос, узео на себе људску природу, људско тијело (оваплотио се), и јавио се овде у свијету, нама људима као Богочовјек. У личности Сина Божијег сједињене су двије природе: Божанска и човјечанска. Говорећи о рођењу Христовом Свети Григорије Богослов каже: „Бог је дошао људима, приближио се људима, како би се људи приближили Њему.“ Рођење Христово је догађај од космичке важности зато се Црква труди да своје чланове достојно припреми за дочек празника. У богослужбену припрему спадају Недеља праотаца, Недеља отаца и претпразништво Рођења Христовог.
У другу недељу пред Божић, Недељу праотаца, прослављамо Материце – празник мајки и жена. На овај празник на богослужењима помињемо све родоначалнике народа Божјег, од Адама до Јосифа, заручника Маријиног. Помињемо и све пророке који су проповједали о Христу, од Самуила до Јована Крститеља.
На Материце оци и дјеца канапом, концем, шалом, марамом или каишем “везују” мајке (жене), на исти начин, као што су њих мајке везивале на Дјетинце, а оне се поконима “дријеше”.
Овај дивни празник је дио тронедјељног циклуса празника који се славе пред Божић: Дјетињци – Материце – Оци, а налази се у средишту овог циклуса, као што је и мајка у средишту породице, као чуварка огњишта и породичне љубави, као она која све повезује, као спона и духовни мост, будући да је својим назначењем на то управо и призвана. Она је спона дјеце и очева, али и породице и Христа, око ње се матичи и на њеној духовној зрелости узраста читава породица. Она све то чини по икони Мајке Божије, која је спона земаљског и небеског, лествица уз коју душе усходе ка Христу. Ипак, ово није само празник тјелесног материнства, већ и духовног, па овај празник честитамо мајкама, бакама, монахињама, духовним мајкама, кумама, сестрама по тијелу и Духу. Ово је празник жена које о сваком дјетету и човјеку брину с љубављу, као о Божијем чеду. Као и на Дјетињце и Оце, тако нас радосни обичај везивања и дријешења и на данашњи празник подсјећа да се љубав не може на силу “везати” и добити, као ни човјек, већ је за њу потребно нешто учинити, даровати и љубављу узвратити.
