Petar Petrovic Njegos

Петар Петровић-Његош

На Цетињу 12. новембра почиње тродневна манифестација “Дани Његошеви“

Име: 07.11.2018 NOVICA DJURIC DANI NJEGOSEVI; Опис: Осми-Дани Његошеви Тип: audio/mpeg

Осме “Дане Његошеве” најављује предједник Удружења књижевника Црне Горе г. Новица Ђурић

 

У организацији Удружења књижевника Црне Горе, Књижевног друштва ,,Његош“ и Његошевих вечери поезије од 12. -14. новембра на Цетињу, у Подгорици, Бару и Никшићу одржаће се тродневна манифестација ,,Дани Његошеви“.

Осми ,,Дани Његошеви“ почеће у понедјељак 12. новембра Светом Литургијом у Цетињском манастиру која ће почети у 8 часова, а свечано отварање одржаће се  у Његошевој сали, након Светог Богослужења, са почетком у 10 часова. Овом приликом биће додијељене награде ,,Златни лик

Светог Петра Ловћенског Тајновидца” преводиоцима ,,Луче Микрокозма“.

Скуп ће благословити Његово високопреосвештенство Архиепсикоп цетињски  Митрополит црногорско-приморски господин др Амфилохије. Бесједом на тему ,,Минута бића, вјечност ништожности!“ окупљенима ће се обратити књижевник Милутин Мићовић. У наставку ће бити одржан  пјеснички час на којем ће стихове говорити пјесници из Црне Горе, Србије, са Косова и Метохије, Републике Српске, Русије, Румуније, Бугарске, Словачке, Канаде и Македоније.

Потом ће бити уприличена трпезе љубави са високопреосвећеним Митрополитом Амфилохијем.

Novica Djuric
Предсједник УКЦГ Новица Ђурић

Догађај је за наш Радио најавио предсједник Удружења књижевника Црне Горе г. Новица Ђурић који, у име организатора, позива колеге новинаре на конференцију за новинаре која ће се, овим поводом, одржати у петак 9. новембра у 11 часова у Књижари Матице српске у Подгорици (Римски трг бр.50.)

Скуп ће бити настављен у 18 часова истог дана у сали Матице српске у Подгорици, промоцијом превода ,,Луче микрокозма“ на руски, румунски и бугарски језик.

Други дан “Дана Његошевић“ биће одржан у Бару, 13. новембра на дан рођења славног Владике Рада. Како је најављено организован је полазак за учеснике испред Храма Христовог васкрсења у Подгорици у 9 часова.

У 12 часова одржаће се промоција књиге Митрополита Амфилохија ,,Житије митрополита  Петра Другог – цетињског пустињака и ловћенског тајновидца“, док ће у 18 часова у крипти храма Светог Јована Владимира у Бару тематску бесједу одржати књижевник Будимир Дубак. У наставку вечери пјесници, учесници Осмих „Дана Његошевих“ говориће духовну поезију у Храму Светог Јована Владимира.

Трећи дан манифестације, 14. новембра одржаће се у Никшићу. Полазак из Подгорице је предвиђен испред Храма Христовог васкрсења у Подгорици у 9 часова. Писце ће у Никшићу дочекати Његово преосвештенство Епископа будимљанско-никшићки господин Јоаникије.

У 17 часова, сала Парохијског дома одржаче се промоција књиге Момчила Мићовића „Његош у збору свјетских великана“. Након коктела, у 19 часова у сали Парохијског дома, у наставку програма ,,Дани Његошеви“ поздравну ријеч окупљенима упутиће преосвећени Владика Јоаникије, предсједник Удружења књижевника Новица Ђурић, док ће тематску бесједу говорити књижевник Радомир Уљаревић. У наставку вечери пјесници ће говорити пјесме у славу Његоша.

У традиционалној манифестацији  “Дани Његошеви“ која се одржава осми пут, учествоваће:  Иља Числов из Русије, Љубица Рајкић из Румуније, пјесникиња, преводилац  и издавач двојезичног издања ,,Луче микрокозма“ на румунски и српкси језик, Андреј Романов из Бугарске, Стефани Мекази из Канаде, Мирослав Биелик, предсједник Савеза писаца Словачке, Мирослав Демак пјесник и преводилац из Словачке, Олга Панкина из Македоније, Горан Ђорђевић из Смедерева, Драган Лакићевић, Селимир Радуловић,

Живојин Ракочевић из Грачанице, Милан Михајловић из Косовске Митровице, Предраг Бјелошевић из Републике Српске и Миодраг Мића Јакшић. Учествоваће и писци из Црне Горе: Ранко Јововић, Коста Радовић, Илија Лакушић, Будимир Дубак, Бећир Вуковић, Милица Краљ, Вишња Косовић, Андрија Радуловић, Радомир Уљаревић, Новица Ђурић, Милица Бакрач и Милутин Мићовић.

У организацији овогодишњих “Дана Његошевих“ су г. Новица Ђурић предсједник Удружења књижевника Црне Горе, књижевник Милутин Мићовић испред Књижевног друштва ,,Његош“и Радомир Уљаревић представник ,,Његошевих вечери поезије“.

Програм ,,Дана Његошевих“ одржаће се са благословом Митрополије црногорско-приморске и Епархије Будимљанско- никшићке.

У петак 9. новембра у 11 часова у Књижари Матице српске у Подгорици (Римски трг бр.50.) одржаће се Конференција за новинаре Удружења књижевника Црне Горе, Књижевног друштва “Његош” и НВО “Његошеве вечери поезије” поводом одржавања осме међународне манифестације ,,Дани Његошеви“.

На конференцији ће говорити организатори ,  у име Удружења књижевника  Црне Горе Новица Ђурић, Књижевног друштва ,,Његош“  Милутин Мићовић и НВО Његошеве вечери поезије  Радомир Уљаревић.

 

 

ОСМИ ДАНИ ЊЕГОШЕВИ

 „…минута бића, вјечност ништожности“!

 

Унутрашња конфликтност у Црној Гори,  обилно се генерише из простора културе, за коју је, по официјелном црногорском пројекту  предвиђена улога политичке слушкиње. Гротеска  црногорског културног концепта показује се у диригованом „државотворном“  односу  према српском језику, ћирилици, косовском етосу, што су све конститутивне матрице Његошевог дјела.   Дубљи, насушно потребни  простор културе и духа, који подразумијева слободне личности, и стваралачку усаглашеност с највреднијим културним насљеђем, има освједочене обрасце управо у увијек актуелном  Његошевом дјелу и пјесниковој личности.

У генијалном дјелу нашег пјесника,  драматизам и динамизам појединца, народа, човејчанства и космоса, сагледани су  с оних онтолошких ослонаца који никад не застаријевају, и чија се дејстава на живот појединца и народа не могу занемарити, уколико човјек хоће да живи слободно и у сагласју са животворном истином.

Дубинсдке протвречности, на које је ослоњено Његошево генијално пјеничко дјело, могле би бити охрабрење, а донекле и упутство, да се и ми боље снађемо у противречностима које се надмећу у савременим  животу, посебно код нас у Црној Гори.

Његош је показао, да излаз из дубинских, па и оних културолошких противречности је немогућ, без поновног откривања вјечних извора  живота до којих истинска поезија, увијек изнова налази путеве.

По тим дубинским пјесничкко-философским открићима, Његош је видно издвојен, и јарко обиљежен, међу највишим свијетским пјесницима.

Због тога је и Његошева усасмљеност и непрочитаност у простору светског пјесништва, као и усамљеност његовог народа у којој се  гомилају унутрашња и спољашња неразумијевања,  али Његошево дјело даје, додуше врло зајхтјеве егзистенцијалне обрасце, како се та гиганстка усамљеност превазилази, што је неко, иако тешко прихватљиво  упутство и за наше вријеме и за наше писце.

Међу највишим свјетским пјесницима, он је нејвише везан са своје родно тле, али је с тог тла подигао у небо, мећу великане човјечанства

Очито, да је садашња трагикомична подјела  У црној Гори, раздијелила  народ, ствараоце и интелектуалце на оне који су идеолошку подобност уградили  у смисао свог живота и стваралаштва, и на оне којима је слобода, брига за дубинску реинтеграцију савременог  човјека и културног насљеђа, преча од учешћа у провинцијалном и режимски подобном кулутурном  и друштвеном животу.

Та подјела наочиглед ствара, не само,  идеолошки унификовану и прогресивно осиромашујућу културу и друштвени живот, него и разарујућу колективну патологију.

Савремени српски ствараоци у Црној Гори, засигурно дубоко осјећају неопходност плодотворног сусреста у простору јавне културе, што подразумијева полемичност и дијалог, савременост и прошлост,  али прије свега ону дубљу, његошевски мисасону основу, у копјој и полемичност и дијалог могу наћи   животворна разрјешења.

Досадашњи програми Књижевног друштва Његош ( осн.2004) и Његошевих вечерипоезије( осн. 2013), допринјели су  концентрацији духовне и културне енергије у Црној Гори, ситуирању Његошервог дјела у актуелан контекст идентитеског преиспитивања, које је драматично наменуто нашем културном простору, али су остварени и конкртетни кораци на плану ширења мисије Његошевог дјела у ширем културном, посебно словенском простору.

Садашње удруживање већ постојећих културних институција које су се конкретно бавиле Њењгошевим дјелом, са Удружењем књижевника Црне Горе, у истоимени програм – Данаи Његошеви, могло би ангажовати додате стваралачке енергије,  богатије осмислити колтурне програме, и с већом  снагом кренути у онај културни и духовним простор који је његош обасјао својим генијалним пјесништвом.

Не треба нагласжшавати да је Његош највећи српски пјесник, али треба наглашавати и доприносити том гласу, да је Његош велки свјетски пјесник. Наравно да негов значај у светском пјесништву, није ни изблиза онај који заслужује, и „Дани Његошеви“, који ће подразумијевати учешће иностраних пјесника, интелектуалаца и преводилца Његошевог дјела, –  свакако могу да допринесу, не само разумијевању дубљих ослонацана у српском културном простору, посебно у Црној Гори, него и културној  мисији Његошевог дјела изван граница српског језика.

На том путу могао би се тражити излаз  из, с једне стране  програмски произведених црногорских противрјечја која пријете да униште смисао и појединца и народа  У Црној Гори, а с друге стране, издићи се изна локалног простора, што је иманметнти захтјев културе.

Уколико би овом удрживању снага дале подржку  и активно учествовале у осмишљавању Дана Његошевих, – Митрополија Црногорска приморска и Епаргија Будимљанско- никшићка, могли би очекивати културне догађаје, који би били важни не само за Црну Гору и шири српски простор, него и за цио простор словенске културе.