Nadežda Marković: “Slušanje “Svetigore“ u dalekoj Kini melem je za moju dušu”
U petak 23. juna proslavljen je pomen kineskim svetim mučenicima. Njih 222 su u Pekingu 1900. postradali za Hrista i vjeru časnu. Svake godine na ovaj dan služi se liturgija i onda ide zaupokojena litija do mjesta njihovog stradanja (u okviru parka sadašnje Ruske ambasade, gde je nekada bio hram njima posvećen), gde se služi pomen postradalima.
O svetima Kine Pravoslavnoj crkvi u Kini za naš Radio govorila je sestra Nadežda Marković koja živi u Pekingu.
Otac Dionisije paroh crkve Svetih Apostola Petra i Pavla u Hong Kongu (koja će svoj prestolnu slavu slaviti upravo sledećeg meseca), a koji u Kini služi skoro 30 godina, i koji je napisao knjigu ”Istorija pravoslavlja u Kini” poslao je u prilog ovom tazgovoru i svoje pismo koje prenosimo:
Zanimljivo je i to, da je Duhovski Ponedeljak (Rusi taj dan zovu Dan Svetog Duha) dan koji se obeležava i kao dan Kineske Pravoslavne Crkve. Naime, Mitropolit Inokentije (Figurovski) rukovodilac 18-te duhovne misije u Kini, koji je još krajem 19.veka došao u Peking, u toku svoga služenja, uložio je izuzetan trud da stvori samostalnu kinesku Pravoslavnu Crkvu. Smatrao je da je došlo vreme da kineski narod prihvati pravoslvnu veru, i da radi ostvarenja tog cilja mora da se uspostavi samostalna Crkva. Na taj veliki praznik, Duha Svetoga, Mitropolit Inokentije je proizveden u čin Episkopa svekineske Crkve.
O Pravoslavlju u Kini pisao je i Sveti Vladika Nikolaj Ohridski i Žički. Prenosimo izbor iz djela Vladike Nikolaja naše sestre Nade Marković:
Pravoslavlje se, pojavilo u Kini 1685 godine. Te godine je došlo do pograničnog sukoba na raci Amur, između tadašnjih država, carske Kine i Rusije. Vojska kineskog imperatora zauzela je rusko pogranično utvrđenje Albazin. Grupu branilaca utvrđenja, Kozaka, sa njihovim porodicama i tadašnjeg sveštenika su zarobili i odveli u Peking. U Pekingu ih je imperator primio u svoju vojnu službu i bilo im je dozvoljeno da sačuvaju Pravoslavlje i podignu crkvu. Vremenom formirale su se i mešane porodice i oni su se naturalizovali u Kini, ali i dalje čuvajući i prenoseći s kolena na koleno i svoju veru i posao kojim su se bavili. Upravo zbog potomaka tih, kako su nazvani, Albazinaca Imperator Petar i kineski car Kansi su se dogovrili o osnivanju ruske Pekinške Misije – zbog čega su iz Rusije u Peking regularno slati sveštenici. Oni su imali zadatak da pruže duhovnu potporu Albazincima koji su tada živeli u prestonici, ali i da vrše neke diplomatske funkcije. Vremenom Misija je (od kraja 19.veka) počela da se isključivo bavi religioznim radom, a što je bitno doprinelo povećanju broja pravoslavnih ne samo u Pekingu, već i u drugim delovima Kine.
Relativno miran i srećan život trajao do 1900.g., kada je bio pomućen pobunom Kineza, koja je nazvana ”bokserski ustanak”. Ustanici su se pobunili protiv stranaca, posebno članova stranih ambasada i hrišćana. U Pekingu su u tom vihoru zapaljeni hrišćanski hramovi, masovno su ubijani kineski vernici (Kineski Novomučenici). Ustanici su opkolili ambasadorski kvart, a severni deo dvorišta ruske Misije bio je razrušen i opljačkan. Tadašnji rukovodilac misije, prvi Episkop kineske Pravoslavne Crkve, arhimandrit Inokentije (Figurovski) s bratijom hrama i nekoliko vernika uspeo je da se skloni na teritoriji ruske diplomatske misije, gde je proveo dva meseca. Posle ugušivanja pobune otac Inoketije je našao pribežište u jednom malom delu budističkog hrama Juenhegung. Gde je otvorio privremenu crkvu, i zapravo svojim prisustvom pomogao da vojnici stranih trupa koje su tada ušle u Peking ne opljačkaju i unište budistički hram.
U julu 1901 g. Sinod je hteo da zatvori Misiju, ali to nije bio prihvaćeno. Za samo nekoliko godina potpuno razrušena teritorija Misije je bila obnovljena i imala je svoje dobro opremljene radionice, kao što su pekara, fabrika sapuna, livnicu, kotlarnicu, štampariju, knjigoveznicu, kupatila, mlinove, mlekaru, svoje voćnjake i bašte sa povrćem. Ponos je bio pčelinjak koji je davao preko 1300kg meda godišnje. U zapadnom, planinskom delu grada, Misija je kupila napušteni paganski hram i deo zemljišta i tamo sagradila manastir (skit) Vozdviženja Časnog Krsta.
Poraz Rusije u ratu sa Japanom, koji se vodio na teritoriji Kine, zatim revolucija 1911 i pad dinastije Ćin, proglašenje Kineske Republike i raspad Kine nisu poremetili delatnost ruske Duhovne Misije.
Oko 1916 godine broj pravoslavnih Kineza je bio skoro 5587, a u 1915. god. bilo je kršteno njih 583. Prema dokumentima iz 1916 godine Misija je pod svojom upravom imala: 2 manastira u Pekingu, jedan skit u okolini grada, 5 gradskih crkava (podvorja) (u Rusiji), 19 crkava, 3 kapele i 5 groblja, bogosloviju u Pekingu, 18 muških i 3 ženskih škola, sirotište.
Posle revolucije u Rusiji 1917. – u vreme građanskog rata, i svih narednih više desetina godina, glavni zadatak ruske Duhovne Misije u Kini je bila briga o izbeglicama iz Rusije. Ruska Duhovna Misija je pružala privremeno pribežište i novac izbeglim Rusima. Neki od njih su se i zamonašili i ostali u manastiru Uspenja Presvete Bogorodice. A drugi su tu nalazili kratki predah na daljem putu u emigraciju. 1919. god. na teritoriji Kine su bili zatvoreni svi pravoslavni misionarski centri – na taj način su se bitno izmenili prioriteti u njenoj delatnosti.
U aprilu 1920. god. u Peking su dopremljni zemni ostaci (tela) alapajevskih mučenika. Kovčege je dočekala pogrebna litija i preneti su u crkvu Serafima Sarovskog koja se nalazila na groblju misije. Posle zaupokojene liturgije 8 kovčega je smešteno u jednom od podrumskih prostorija . Uskoro, novcem atamana Semenova, sagrađena je grobnica u koju su smeštena tela alapajevskih mučenika. U novembru 1920. god. tela Jelizavete Fjodorovne i njene kelejnice Varvare su preneta u Jerusalim, a telo kneza Vladimira Paleja po želji njegove porodice sahranjeno je na teritoriji Duhovne Misije.
Bez obzira što se između dva velika rata u Kini nalazilo više od milion pravoslavnih Rusa, misionaraska propoved među lokalnim kineskim stanovništvom, ne da se nije povećala već se i smanjila. Skoro sva sredstva Misije su korišćena za pomoć ruskim izbeglicama, sveštenstvo i monaštvo su činili skoro samo Rusi, što je često izazivalo nezadovoljstvo čak i među krštenim pravoslavnim Kinezima.
Ja sam od 1995. god. počeo da posećujem Peking radi obnove crkovnog života u tom gradu, a i u Kini. U početku su se obnovila redovna bogolsuženja na teritoriji ambasade Rusije, i to u hramu Sv. Inokentija, koji je ostao sačuvan (sada se koristi kao jedno od zdanja za diplomatske prijeme ambasade). Kasnije se formirala crkvena opština (uglavnom diplomate i pravoslavni stranci), koja je održavala redovne službe, i pozivala sveštenike radi službi na velike praznike. Kada sam prešao u Hong Kong 2003. god. mogao sam češće da posećujem Peking.
Posle nekoliko godina uspeli smo da prema starim planovima i fotografijama nanovo izgradimo hram Uspenja Presvete Bogorodice, a na teritoriji ruske ambasade. Radi duhovnog ukrepljenja verske opštine iz Rusije je upućen stalni sveštenik. Istovremeno, organizovane su i crkvene opštine sa radovnim bogosluženjima i u drugim gradovima u Kini, kao što su Šangaj, Daljen, u provinciji Guangdung, u gradu Šendžen.
Zajedno sa tim, radilo se i na obnavljanju crkvenog života pravoslavnih Kineza. Tako je nekoliko kineskih studenata poslato na bogoslovije u Rusiji i Americi, takođe obavljene su i hirotonije kineskih sveštenika za crkve u Hong Kongu, Harbinu i Unutrašnjoj Mongoliji. I to je upravo glavni pravac naše delatnosti – nastavljamo da se trudimo na njivi Gospodnjoj da se ona obnovi i oplodi i podari život kineskom pravoslavlju.
U Hong Kongu se redovna bogosluženja održavaju u Crkvi Svetih Petra i Pavla, na ruskom, kineskom i engleskom. Među parohijanima su pravoslavni Kinezi iz Hong Konga, Rusi, Ukrajinci, Srbi, Amerikanci, Rumuni, Francuzi… i mnogi drugi.
Otac Dionisije.
“Svevideći Bože, Sunce nad Suncima, videlo nad videlima, koji svojim pogledom obujimaš sva stvorenja na nebu i na zemlji; koji jedini znaš broj angelskih vojski, kao i mravi u prašini, tica u vazduhu i riba u vodi – izlij milost Tvoju na narod kineski, najmnogoljudniji narod Tvoj na zemlji, molimo Ti se.
Gospode, Ti si dao narodu kineskom veliku životnu mudrost, da zna zemlju obdelavati, trgovinu pošteno voditi, vlasti se pokoravati, roditelje poštovati, kuću svoju uređivati i voleti red i poredak u svemu.
No ta mudrost vodi čoveka samo do groba, koji je malo udaljen od kolevke svakog smrtnog. Nedostaje narodu kineskom ona večna Mudrost Tvoja, Gospode, koja se ovaplotila na zemlji u Sinu Tvom jedinorodnom, koja prenosi dušu preko groba i uvodi je u carstvo nebesko.
Stvoritelju blagi, bezgranična Ljubavi, zar Tvoja ljubav može imati granicu prema mnogim milionima Tvoga velikog kineskog naroda? Ne i nikako. Nego si Ti svojim čudesnim promislom odredio vreme u koje će kitajski narod prići i pokloniti se krstu Hristovom i primiti u sebe krv Hristovu prečistu i silu Duha Tvog Svetog.
Uskori to vreme, Mnogomilostivi. Pomozi misionare krsta i vaskrsenja u zemlji kineskoj. Otvori vrata blagodati Tvoje za Kitaj nasuprot gresima našim. Da bi i zemlja žutih ljudi zabrujala pesmom i usklicima iz bezbrojnih ljudskih grla: Roždestvo Tvoje Hriste Bože naš i Hristos voskrese iz mrtvih! Trojice Presveta, neka bi tako bilo po molitvama svih apostola i jevanđelista. Neka bi tako bilo. Amin
Sveti Vladika Nikolaj
“Mi smo postali svedoci istinske Svetlosti, primismo Duha Nebeskog, Mi smo našli pravu istinsku veru i čistotu (moral).
Hajde poklonimo se Svetoj nerazdeljnoj Trojici, jer nas je ona spasla! “
Proslediću i snimak pevanja našeg malog crkvenog hora! Možda možete da objavite, jer, eto, možda da Bog pa neko od Kineza što su tamo čuje. Ili, neko od naših prepeva!
Blagodareći Nadi čućemo i zvučni zapis kratke poruke njihovog paroha, jeromonaha Inokentija, u kojoj kaže da i Srbi i Rusi moraju da sačuvaju čvrstinu duha i jaku veru u Hrista, da jedino tako možemo da opstanemo, i da su naši narodi verom svojom bili, jesu i biće uvek jedinstveni.”
I zaista, ovo su dani velikih iskušenja za Pravoslavnu Crkvu i za oba naroda! Gospode sačuvaj i pomozi!- poručuje sestra Nadežda Marković koja nam uz ovaj razgovor šalje i predivne fotografije.
