У Недјељу двадесет четврту по Педестници, 19. новембра 2023. године у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света Литургија којом је предстојао протојереј-ставрофор Далибор Милаковић.

Проти Далибору саслуживало је свештенство: протојереј-ставрофор: Драган Митровић, протојереји: Бранко Вујачић, Никола Пејовић, као и ђакон Ведран Грмуша.
Након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља свима сабранима обратио се началствујући протојереј-ставрофор Далибор Милаковић који је у уводном дијелу пастирског слова подсјетио да се предукус Царства Небског и Рајског може осјетити већ сада на земљи у овом животу, сходно животу који живимо:

,,Уколико наша душа не живи по заповијестима Христовим неће добити тај живот који јој Христос даје, а самим тим нећемо ни наше тијело оживјети и Царство Небеско се задобија овдје на земљи. Предукус Царства Божијег се осјећа ако живимо по заповијестима Христовим”.

,,Зато смо и призвани и дошли смо у Храм Божији, по благодати Божијој јер има нешто чудесно што нас Господ призива и та благодат се осјећа. Господ нам се непрестано даје, али не по заслугама нашим, све је по Његовој великој милости и непрекидној љубави”. – бесједио је он.

Прота Далибор је у даљем обраћању нагасио да је једно од највећих дијела милосрђа и љубави чињење метаније и давање опроштаја ближњим својим:

,,Поред тога што пред Христом радимо метаније, утолико је важно начинити метанију пред ближњим својим, тражити опроштај. Свети оци кажу да једна метамија пред братом својим и тражење опроштаја је као хиљаду метанија пред Христом урадити. Заиста, најтеже је данас затражити опроштај једно од другог. Непрестано гријешимо према брату своме, мрзимо једни друге, сујета и љубомора, завист владају међу нама што је можда неко више успео, неко мање, или што је некоме Христос дао више талената, некоме мање, међутим толико колико посједујемо добили смо по заслузи и по мјери колико можемо да носимо”.

,,Колико пута само прођемо поред људи које и не знамо, а ко зн у којој су муци и невољи и њихови вапаји пред Богом су већи него наши”. – поручио је прота Далибор.

У другом дијелу пастирског слова он је акцентовао да је од велике важности нахранити душу лијеком крштења и причешћа будући да нас Господ призива на пуноћу заједнице са Њим:

,,Најважније је да дамо души оно што је њена храна, а то је лијек крштења, причешћа, заиста Господ све призива на Трпезу Господњу, сви су призвани, сли мало је изабраних”.

Прота Далибор је затим рекао да тјечесне болести ма колико год биле изазовне и тешке за носити јесу мале у односу на духовне болести, из којих и фактички тјелесне болести проистичу:

,,Тјелесне болести су мале у поређењу са духовним болестима, а све тјелесне болести долазе као последица духовне обољелости. Не дозволимо да наше духовне болести које исповиједамо свештенику се понављају, враћају, да исповијест буде само форма. Јер ако опет послије исповијести исто чинимо, онда се нисмо истински покајали за свој гријех”.

,,Заиста Христос, ако га истински призовемо васкрснуће нас и оживотвориће наше биће, наше тијело, исцијелиће нас од наших болести, јер спознавајући дубље вјеру, спознаћемо дубље и себе саме и колико је важно да се исповиједамо и тражимо опроштај од ближњих својих, да пребива о у заједништву љубави јер без заједнице нема човјеку спасења”. – закључио је напослијетку протојереј-ставрофор Далибор Милаковић.