На Павловдан, односно дан државности Црне Горе, извршен је вандалски чин над светињом Светог Василија Острошког код Гусиња.
Острашћени Албанци брусилицама су скинули и однијели недавно постављену капију и ограду око црквишта Светог Василија Острошког у Мартиновићима код Гусиња које се непрестано налази на удару вандала, док Центар безбједности ништа није предузео да се томе стане на крај.
Ово није први напад на ову Светињу и надлежног пароха свештеника Бојана Радуновића, коме је чак пријећено и смрћу, који је за Радио ,,Светигору“ говорио о страдању светиње и свом лично.
Отац Бојан је јуче отишао да пријави случај полицији који је претходно, по пријави предсједника Црквене општине, окарактерисан као ,,тешка крађа“ док је у питању вандалски чин, упад на туђи посјед, скрнављење вјерског објекта, притисак на православни живаљ са намјером да се у сред наше Црне Горе, не смије отићи до цркве и Богу помолити мишљења је отац Бојан. Свештеник Радуновић је, с обзиром да је јуче био нерадни дан, позван да дође данас у 10 часова што је отац Бојан и учинио. Речено му је да ће ,,видјети“ са мјештанима села да се они окупе и договоре да дозволе православнима да се неометано могу окупљати око своје светиње, што говори да у овом крају не владају закони држане Црне Горе већ неки други закони.
Све ово оца Бојана подсјећа на дешавања на Косову и Метохији која су претходила ратним сукобима.
“Велико је гоњење Хришћана у овом крају. Довољно је да носите православно име и да вам у овом дијелу није дозвољено да живите с миром“-каже отац Бојан.
Јереј Бојан Радуновић каже да се православни живаљ овог краја не осјећа сигурно да оде до цркве, а у прилог томе наводи и недавни случај када је једну старицу вријеђала група албанских младића. Трагично је што се и овај вандализам десио на велики државни празник – Дан државности Црне Горе.
Црква Светог Василија Острошког је освештана 1938. а срушена 1941. Од ње су остале само зидине висине једног метра у читавој основи, које и сада постоје. Рушили су је они чији потомци сада не дозвољавају да се ова православна светиња обнови.
Слободанка Гридинић
