Његова светост Патријарх српски г. Порфирије отворио је 16. јануара 2024. године у Народној библиотеци Србије у Београду начни скуп, који су под називом Српски идентитет, српски језик и Закон о родној равноправности, организовали Информативна служба Српске православне цркве и Матица српска.
У присуству министара и омбудсмана, представника установа друштва и државе, као и бројних професора и стручњака везаних за тему ове конференције, Његова светост је указао да Српска православна црква и Матица српска као саорганизатори овог Научног скупа, “иду у корак, још од оснивања Матице 1826. године”, што показује да “српска култура није подељена, нити треба да буде схизофрена, нити по својој природи може бити подељена”. “Култура не треба и не сме као начин живота да цепа друштво, да прави недоумице у друштву, тако да појединац тј. личност изгуби оријентир у простору и времену”, рекао је Његова светост и подвукао да Закон о родној равноправности, како многи оцењују, “баш то чини – на потпуно вештачки, неприродан начин креира живот друштва и појединаца, дијаметрално супротан историјском искуству начина живота, па и савременим стремљењима нашег друштва”.
“Чини се такође да наречени закон има потенцијал да појединца, људску личност, дели изнутра диктирајући, под претњом санкцијама, људима потпуно несвојствен начин мишљења и општења које произилази из таквог мишљења”, наставио је Патријарх Порфирије. “На тај начин, ствара могућност да млади нараштаји, форсираним притиском и манипулацијама, оним што се зове ‘брејнвошинг’, престану да буду оно што су Божијом вољом постали – оно што су по својој природи”, рекао је Његова светост.
“И овај данашњи скуп и састанак под кровом НБС показује да је то још једна потврда неподељености српске културе”, рекао је Његова светост заблагодаривши Управи ове важне институције нашег народа. Овај скуп је потребан како би се још једном разговарало “о наведеном закону у светлу, или у мраку њихових одбредби”. Али и да бисмо преиспитали и себе, своје животне ставове и напослетку да бисмо настојали сви заједно да рад и закључци не служе још већим поделама и антагонизмима, којих је превише, него да буду, коико је то могуће, здрава основа за друштвени дијалог, одговорним, релевантним носиоцима власти, који ће указати на решење које је добро и прихватљиво за сваког”, истакао је Патријарх Порфирије.
Његова светост је на крају свој слова призвао благослов Божији да рад ове конференције “донесе плодове заиста корисне за све и даде мир, љубав, разумавења, слогу и јединство свима нама који смо граани ове државе”.
Др Драган Станић: Сачувати највиталније и најважније у друштву
Поздрављајући сабране на Научном скупу “Српски идентитет, српски језик и Закон о родној равноправности”, проф. др Драган Станић, председник Матице српске, најпре је заблагодарио Свјатјејшем Патријарху српском г. Порфирију, који је свим срцем стао иза овог скупа на којем су се окупили ‘невољници’ затечени у једном процесу о коме је било речи у Матици српској 3. јула 2021. године поводом доношења Закона о тзв. родној равноправности. “А невоља је у томе што један у основи позитиван друштвени процес, задобија временом такве малигне облике да човек стане у чуду и да се почне питати зашто се то чини и чему све то“, рекао је на почетку свог излагања др Станић. „Овде се заиста спроводи један облик насиља који јесте првенствено део једне групације људи са извесним идеолошким опредељењем, која ствара одређене групе за притиске на јавно мњење да се оваква накарадна законска решења донесу и да од ове, 2024. године, крене и системско спровођење управо таквих накарадних решења, дакле, са свим санкцијама које треба да буду спроведене“, указао је др Станић.
„Наша Црква има један изразити дух модерности колико то Православљу припада, она врло добро разуме овај свет са свим његовим процесима, али наравно, као и читав низ интелектуалаца, држи да је најстабилнија заправо ако у те процесе модернизације, промене, дисконтинуитета итд. улазимо са свешћу колико је важно да сачувамо темеље институције које су човечанство до дана данашњег учиниле могућим и омогућиле тај опстанак“, рекао је др Станић и нагласио да би такав приступ и овим законским решењима био добар. „Да настојимо заправо да борећи се за одређене промене, тражећи облике дисконтинуитета у односу на некакве традиционалне обрасце, да омогућимо управо оно што је највиталније и најзначајније да буде очувано“, указао је председник Матице српске.
А оно најзначајније јесте „пре свега основна ћелија друштва – породица“. „Зар треба уништавати породицу и појам народа, када се иде у процес глобализације који се и намеће и који не иде сасвим сигурно природним некаквим токовима? Против тога заиста треба стати на црту, треба рећи да тако нешто је неприхватљиво, да нико од нас у души то не може да прихвати, а не треба то ни да постане некаква друштвена норма која ће бити наметнута једним, заиста можемо рећи, накарадним законом“, истакао је др Станић.
Тај закон није у целини неприхватљив, али добрим делом јесте, наставио је др Станић, указујући да би пут био „да се тај закон измени тако да онај рационални садржај, основни смисао који постоји и има свог оправдања буде сачуван, а да оно што је неприхватљиво буде одбачено“.
Целокупна историја људског рода па и историја српске културе и народа се одвија кроз дисконтинуитете, рекао је у наставку др Станић и подвукао да као народ умемо да мислимо о томе, „остајући традиционални онолико колико је то неопходно, да идемо у сусрет тим догађајима, да се модернизујемо и мењамо“.
„Ја сам сигуран да ми као народ имамо довољно капацитета, имамо и установа, имамо Цркву која је свакако најстабилнија у свему томе, која ће нам помоћи да сачувамо и у овим глобализационим искушењима оно што је неопходно сачувати, да бисмо прошли све то на један достојанствен начин, са Исусом Христом у нашој души, у нашем срцу и глави“, нагласио је др Станић.
Др Драган Станић је захвалио свим учесницима скупа у Матици српској пре две и по године, када су покренути и судски процеси и доведена у питање уставност овог Закона који почива на једној потпуно недефинисаној категорији – појму рода, а који прописује санкције за нешто о чему се не зна тачно о чему се говори. „Ту нема више одступања“, нагласио је др Станић, оценивши да смо постали дубоко подељено друштво због тога што није на паметан начин изграђена платформа за пролазак кроз одређене процесе, али и да се тој подељености која прети да одвуче све у суноврат стане на пут.
Др Срето Танасић: Циљ је разарање српског културног обрасца
На Научном скупу говорио је и проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика САНУ, највишег свесрпског и свеинституционалног и стручно-научног тела, основаног са задатком да брине о статусу српског језика и унапређивању његове стандардизације на целокупном српском говорном простору. Проф. Танасић је подсетио сабране да је Одбор објавио и мишљење да је Закон о родној равноправности у ствари закон против српског језика. „Донесен је закон који прописује инжињеринг над српским стандардним језиком, са идеолошких позиција, закон против српског хришћанског начина живота који је утемељен кроз хиљаде година око СПЦ, закон чији је циљ разарање српског културног обрасца у чијим темељима су СПЦ и српски језик”, рекао је између осталог проф. др Срето Танасић.
Др Срето Танасић је подсетио и да је Одбор још 2007. године изнео своје стручно мишљење, много пре доношења Закона о родној равноправности, „да српски језик није дискриминаторан према било којим особама, па ни према особама женског пола“, да се никада не може довести у недоумицу о особи ког пола је реч, али и да би „насилна феминизација имала несагледиве последице како на укидање разлика између конкретног и општег, како свет постоји“, тако и на „укидање апстрактног мишљења“.
Носиоци идеологије о родно равноправном језику су бежали од стручних мишљења, иступања шире културне јавности, али и противљења Српске православне цркве о доношењу таквог закона. Научни скуп у Матици српској је показао да је овај закон на многим плановима погубан, јер „под плаштом заштите и равноправности озакоњује дискриминацију мањине над већином оба пола, те у 21. веку озакоњује језички инжењеринг са позиција једне радикалне идеологије“. “Он такође уводи идеолошки критеријум у научну политику и много тога недопустивог”, рекао је др Танасић и додао да тај скуп „није оставио посебан утисак на законодавце“. Држава се никада и ни на који начин није обратила по овом питању Одбору за стандардизацију српског језика, а језичка политика се у уређеним и сређеним земљама води управо у сарадњи државе са језичком струком. Др Танасић је даље подсетио да је држава овај Закон донела по хитном поступку, без икакве расправе у Парламенту, а да су задате смернице Уједињених нација и Европског парламента у случају овог закона – претеране.
„Донесен је закон који прописује инжињеринг над српским стандардним језиком, са идеолошких позиција, закон против српског хришћанског начина живота који је утемељен кроз хиљаде година око СПЦ, закон чији је циљ разарање српског културног обрасца у чијим темељима су СПЦ и српски језик. Када би се он применио, од српске културе би остала Картагина“, подвукао је др Танасић и упитао „да ли ћемо ми добровољно прихватити културно ропство и самопоништавање“? Оно што добијамо заузврат можемо видети свакога дана, рекао је др Танасић и заблагодарио СПЦ која је опет стала уз свој народ „у отпору уништењу најзначајнијих идентитетских знакова његових“.
Отварању овог значајног скупа у Народној библиотеци Србије присуствовали су и Његово преосвештенство викарни Епископ новобрдски г. Иларион, председник Одбора за верску наставу АЕМ, затим гђа Славица Ђукић-Дејановић, министар просвете Републике Србије, г. Душан Стокановић, управник Информативно-издавачке установе Српске православне цркве, протојереј-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић, професор Православног богословског факултета у Београду и многи други, а излагаче је представљала и најављивала гђа Оливера Јовановић, Главни и одговонри уредник листа “Православље”, новина Патријаршије српске.
Извор: Радио “Слово љубве”
