Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, који je овог јутра, уз више архијереја СПЦ и других помесних православних цркава, началствovao Светом Литургијом у манастиру Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу, поводом обележавања празника Светих новомученика Јасеновачких, у беседи је, између осталог, истакао да је Јасеновац место молитве: „Ово је за нас пре свега место молитве, где долазимо са пијететом…Ово је место на којем се 24 сата узноси молитва за мир међу људима, за разумевање међу људима…“
Његова Светост је подсетио да је након осамдесет година служена Литургија на месту великог злочина и да је тамо где је велико страдање, и благодат Божја велика, али и да је на оваквом месту изневерен Бог и осрамоћен људски род, да је ово „место на којем памтимо оне који су пострадали, али истовремено, место које нас подстиче на молитву да Господ уразуми срца свакога човека да се никад, нигде и никоме нешто слично деси, са било које стране, а не дај Боже да будемо ми ти који бисмо чинили такве ствари. Наш одговор је – молитва. Зато је ово место светитеља, овде су пострадали невини људи, а свака невина жртва је мученик, сведок љубави Божје…“
Ово је место светитеља. Овде су пострадали невини људи.И ми знамо, вером Цркве наше, да свака невина жртва јесте мученик, сведок љубави Божје. И зато сви они који су овде пострадали надилазе уске оквире припадања било ком народу, иако се зна ко су били, и постају универзални људи – они припадају свима. И сигуран сам да се они моле за све нас, али више се моле, по љубави према Христу, за оне који су њима зло нанели. Треба ли нама други подстрек и пример? Наш одговор треба да буде, на сваку ружну реч, незлопамћење, не дај Боже освета, не дај Боже улазак у спиралу понављања непријатељстава и зла. Наш одговор треба да буде – молитва и праштање, да праштамо и да молимо за опроштај… А са друге стране, они који чине зло, рекао сам много ута и поновићу, и рекао сам то много пута и у Хрватској, и у БиХ, и у Црној Гори, у Србији, сваки онај који је монструм, он се исписао из сваког народа, тај не припада никоме, тај не припада људима, тај је оно што је добио као дар од Бога – логос, ум, обесловесио себе и поистоветио бесловесном свету. Дакле, жртве невине и ове Јасеновачке, су универзалне, наше, али припадају свим људима добре воље. А насупрот томе, злочинци су се исписали из сваког народа, не припадају ником. И ми да се молимо за такве, јер Господње су речи, речи светитеља – Не знају шта чине.
Патријарх је говорио и о Цркви Божјој: Живимо у свету конфузија, а то је циљ злог духа овог света, да нас смути. Црква није конституисана по било ком политичком моделу, казао је Патријарх и подсетио да је Црква Тело Христово, вечна, да Она има свој унутрашњи поредак и динамику и да Она нема никакве везе са било којом врстом политике овога света: „Црква постоји у свету, у којем се разне врсте бесмисла постављају на пиједестал смисла. У Цркву се иде што смо гладни и жедни истине, вечности, љубави…Да покушамо да додирнемо Христа“, казао је поред осталог Његова Светост.
Патријарх је додао: Немојте замерити што ћу то рећи. Увек и на сваком месту, и у великим и важним институцијама, као и у малим, увек сам говорио само и само афирмативно о Хрватској. А да ли сам понекад имао разлога да то не чиним? Верујте ми да их је било. Нећу их наводити. Одћутао сам сваки пут. Иако слаб, претрпео. Нисам хтео, кад се ватра разгори, да доливам уље на ватру, ради мира и ради добра свих. Каже Апостол Павле – Кад вас псују, благосиљамо… Ми, браћо и сестре, апсолутно поштујемо сваку државу. Не остављамо себи ни трунку права да оспоримо било коме да буде оно што јесте. Да ли је Србин, Црногорац, Хрват, Бошњак, Албанац…Али још ћу једно рећи, Бог види моје срце овог момента и Он зна да ли је то тако као што кажем, и Бог и ови свети мученици. И само ћу Њему дати одговор, као и свако од нас, ако на том испиту прођемо, ми смо прошли на сваком другом испиту. Рекао сам, и поновићу, Загреб и ја се волимо јавно. А сада ћу додати – Хрватска и ја се волимо јавно. Ма колико то некоме сметало, његов је проблем. Волим све људе Хрватске, без обзира ком народу припадају, и то волим из дубине свога срца, из дубине своје душе. Без икакве задње намере. Не очекујем за узврат апсолутно ништа. Не због тога да бих било шта доказивао било коме, него због тога што верујем у Бога. А знам да нас Бог позива на љубав, на Јеванђеље. То наравно, ни у ком случају неће значити да читавим својим бићем не волим свој народ и вернике који су мени поверени. Али значи да, волећи свој народ, по мери љубави према њему, волим и друге људе. То је закон љубави. Ко каже да воли свој народ, а не даје право другоме да буде оно што јесте и не воли друге народе, тај гарантовано, хиљаду посто, по закону Јеванђеља не воли ни свој народ, не воли ни свога брата, нити оца нити мајку. Од те љубави никада нећу одустати. По било коју цену, истакао је Патријарх Порфирије.
Извор: Радио Слово љубве; ТВ Храм
