Програмом „Будванска културна баштина: О тврђавама, стазама и култу Свете Марије у Будви“ синоћ је настављен шести Књижевни фестивал „Ћирилицом“. На Тргу између цркава у будванском Старом граду о овој теми говорили су: археолог мр Младен Загарчанин, историчарка умјетности мр Луција Ђурашковић и архитектица Јелена Лазић.
Загарчанин је говорио о археологији која је повезана са култом Свете Марије од најранијих дана па све до данас, посебно се осврнувши на Ранохришћанску базилику у Старом граду Будве. „Знамо да су током осамдесетих вршена велика археолошка истраживања током којих је пронађена једна велика базилика, која се везује за ВИ вијек и вријеме цара Јустинијана, и да је то откриће тада можда промијенило гледање на рановизантијску Будву. Све до тада није се знало да постоји тако импозантна и значајна грађевина.
Базилика у Будви је једно од најразвијенијих ранохришћанских достигнућа на простору данашње Црне Горе. О њеној љепоти и раскоши веома се тешко може причати док се не пође у Археолошки музеј и не види један капител који је тако добро рађен да би помислили да је један од царских капитела направљених за неку од цркава у Равени или Цариграду.
Магистар Луција Ђурашковић истакла је да Бока Которска обилује храмовима посвећеним Мајци Божијој, изграђеним од периода раног хришћанства, преко средњег вијека, па до новијих времена, независно од тога да ли је ријеч о католичкој или православној вјероисповјести.
Како је напоменула, у истом контексту, примјер Боке може се салгедати и као свједочанство о вјековном јединству и одређеној вјерској толеранцији међу становништвом, што се може сматрати и одликом града Будве.
Архитектица Јелена Лазић у свом излагању акценат је ставила на заборављене путеве залеђа Будве. Један од њих је, како је казала, Јегоров пут, ђело Руса Јегора Строганова, официра који се крајем 18. вијека замонашио у манастиру Прасквица. Пут који се протезао од милочерске плаже
до Челобрда Строганов је крчио пуних десет година.
Публика је на крају вечери имала прилику да погледа и кратак филм „О значају и значењу Јегоровог пута“, ауторке Јелене Лазић, а у цркви Санта Мариа ин Пунта, након тога, пристуни су погедали холограм „Будванска Госпа“, који је такође дјело архитектице Лазић.
