Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је данас Свету архијерејску литургију у Храму Светог архиђакона Стефана у Горњем Липову.
Митрополиту су саслуживали: протојереј-ставрофор Гојко Перовић, протојереј-ставрофор Раде Радовић, јереј Дејан Томовић, јеромонах Гаврило (Штрбац) и ђакон Огњен Боричић.
Након Јеванђеља пастирским словом вјернима се обратио отац Гојко Перовић.
Истакао је да је данашње Јеванђеље једно од најсликовитијих и да из њега најлакше могу до нас допријети поруке живота о томе како да живимо и како да не мремо док смо живи, јер нас је Господ за живот створио.
„Бог нам открива који је начин како се живи кроз ову причу. Чудо се десило. Господ иде по води. Апостоли који су сваки дан с Њим били, нијесу га препознали, па су мислили да је утвара. А онда Петар који је по природи и по прилици најенергичнији од свих њих каже: Ако си Ти, реци ми да дођем и Он му каже: Ајде дођи и Петар почиње да иде по води. То је чудо, браћо и сестре. Нико од тада, без можда пар примјера из житија светих, нико, ниједан човјек не иде по води, нити је Господ ово учинио да би нас научио да идемо по води. Ми по земљи идемо, по води се или плива или тоне, али Петар иде по води и упркос свим законима физике које је Бог уградио у ову природу да би ова природа постојала, Петар иде по води и иде све дотле, докле гледа у Господа“-појашњавао је отац Гојко Перовић.
Међутим, како се у данашњем Јеванђељу даље говори када је дунуо јак вјетар и када су се таласи покренули, Петар је почео тонути, јер више није гледао у Господа. Прота Гојко је навео да се Петар није неосновано препао и да и свако од нас, слично Петру, може пред таласима животних неприлика да уздрхти и завапи Богу: Боже шта ће бити с мном?
Подсјетио је и на први Псалм у коме се говори да је блажен онај који не иде на вијеће безбожничко, односно не иде тамо гдје се не иде, него о закону Божијем мисли дан и ноћ и појаснио да има начина да стално гледамо у Господа и када не држимо молитвеник у руци нити су нам иконе пред очима, а тај начин је благодарност Богу за све. Да слиједимо молитву пустињака који кажу: Господе, дај ми да све што доживим данас , кога год сретнем, било пријатно или непријатно да знам да је од Тебе „и да говоримо: Хвала Богу. Хвала Богу ако нешто буде добро као што је ово данас лијепо и добро. Хвала Богу и на искушењима. Хвала Богу и кад нијесу планови моји сви остарени и кад није онако како сам ја замислио. И на томе хвала Богу. Е, то је гледање у Господа.“
„Наши су стари говорили: Благодарим Боже. Хвала Ти Боже на свему, па се из те просте ријечи није могло десити да се неко превише узноси и ако нешто добро буде, па да каже види мене како сам ја добро направио, ја сам заслужан, мени припада награда, мени припада прво мјесто. Али исто тако, из исте те ријечи Хвала Ти Боже на свему није се могло десити да неко чупа косу и да пада у депресију и да каже: Види ово ништа не ваља, пропаде ми живот. То је, браћо и сестре, поука овога Јеванђеља. Да нам ништа друго Господ није дао, без овај дивни примјер вјере изражен у ријечима Христовим упућеним Петру који већ тамо грца и тоне и чека ту руку спасења прије него што умре: Маловјерни, зашто посумња? Та се ријеч, без обзира што ми нећемо ићи по води, односи на свакога од нас. Сви ми имамо те неке ситуације у којима кажемо: Господе, реци ми да дођем, ако треба сутра да идем десно, лијево, ако треба…Реци ми, Господе, дај ми неки знак. Знакова нам је доста од недјеље до недјеље, од Свете литургије до Свете литургије. Чуда се дешавају сваки дан-закључио је протојереј-ставрофор Гојко Перовић и присјетио се величанствених литија прије пет година које су такође биле „један залогај Божијег чуда“.
Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије бесједио је након литије око цркве и освећења славског колача.
Честитао је славу Цркве Светог архиђакона Стефана- пренос моштију- која се празнује 14. августа, али је обичај да се литургијски прославља прије Богородичиног поста. Истакао је важност окупљања мјешатана Липова око својих огњишта и гробова предака, будући да их се доста преселило у Подгорицу, на приморје, земље окружења и дијаспору, али и значај окупљања око цркве, у новоподигнутој светињи да бисмо се објединили Духом Божијим и Божијом љубављу и призвали заштиту Светог првомученика Стефана.
Митрополит Јоаникије потом се осврнуо на житије Светог првомученика Стефана.
„Ево, сабрали смо се у дан васкрсења Христовога, у недељни дан. А Свети првомученик Стефан је истинити свједок и распећа и васкрсења Христовога и смрти Христове и Његове побједе над смрћу и Његове и наше побједе над смрћу, јер је Свети Стефан као што пише Свети апостол Лука, био иуспуњен благодаћу Духа Светога, а то значи да се био већ обукао у силу Божију, у силу са висине, ону силу коју је Господ обећао својим апостолима прије свога страдања , да ће им дати ту силу послије Његовога васкрсења и као што је то учинио на Тројичиндан и излио благодат Светога Духа и дарове Светога Духа на своје свете апостоле. А Свети апостол Стефан, он није био из реда дванаесторице апостола. Тај Свети Стефан поче проповиједати Христа Господа послије Његовога васкрсења, па убрзо дође до пакости и зависти па га оклеветаше за све и свашта на овоме свијету, само из зависти, зато што је проповиједао нови живот, а људи се навикли на своје обичаје и на своје јаде, па не могу из тога никако да изађу, па кажу: Шта овај сад нама говори , ми имамо Мојсија, а Мојсије давно био. Нису схватили да имају новога Мојсија међу собом и то онога Мојсија који је видио Христа, који је видио испуњење Мојсијевих пророштава- Христа Господа и оклеветали га истпо као Христа, а он је пострадао уподобљавајући се своме Господу.
На исти начин као што је и Христос опростио својим мучитељима и молио се Богу на крсту: Боже, опрости им, јер не знају шта чине, тако се Свети првомученик Стефан помолио пред своје уснуће кад су га каменовали: Господе, не прими им гријех овај. Такав дух, таква сила Божија у њему је била. Сила и Божије мудрости, али и сила Божије љубави, а та љубав га је покретала да пострада као Христос и да постане свједок Његовога крста, али и његовога васкрсења, јер у њему је била сила васкрсења Христовога, сила Божије истине и сила Божије љубави која препорађа све и спасава и подиже нас грешне људе из блата и враћа нам првобитно божанско достојанство-навео је Митрополит Јоаникије.
Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски свима је честитао празник и изразио благодарност професору Бојићу за велику љубав и жртву коју је показао градећи овај храм, али и још један који ће бити ускоро освештан призивајући Божији благослов на њега и његову породицу. Заблагодарио је и господину Момиру Јовановићу што је приложио дио свог имања новообновљеној Цркви Свете Петке у Баковићима пожеливши му такође Божију заштиту.
Лана Остојић
Фото: Жељко Драшковић
