Поред гроба цара Душана вјерили се Никшићани Немања и Нађа
„Сви треба да идемо на Косово! Сад! Одмах! Сад је најпотребније!“ – поручују поклонници
У дводневној посјети нашој Светој земљи Косову и Метохији у суботу и недељу 31. децембра и 1. јануара, у организацији Братства Светог Димитрија из Никшића, било је педесеторо младих људи. Са њима су били свештеници Василије Брборић и јеромонах Амфилохије као и монахиње Теофанија и Агрипина.
„Стазама радости“ од Никшића до Зочишта, од Зочишта до Ораховца, од Ораховца до Призрена, па даље од Призрена до Дечана и Пећке патријаршије поклонике је водила жеља да обиђу светиње и дају подршку српском народу који опстаје на овим светим страдалним просторима.
Никшићане су у Ораховцу дочекала дјеца окупљена испред цркве Успења Пресвете Богородице са парохом ораховачким оцем Миланом. Само пар минута по доласку из црквене порте зачула се пјесма, преплитали су се гласови дјеце са гласовима Никшићана, а заиграло се и коло око цркве.
Један од организатора овог поклоничког путовања Маринко Јовановић дао је изјаву за Радио „Светигору“, коју је снимила наша сестра Оливера Радић новинар и професор из Ораховца.
Своје утиске је са Оливером подијелила и Дарија Колеци из Никшића, која није крила своје емоције.
У недјељу 1. јануара Свету литургију у манастиру Светих Архангела у Призрену служили су оци Василије и Амфилохије са игуманом ове Свете обитељи архимандритом Михаилом и замјеником ректора Призренске богословије јеромонахом Исидором, уз појање сабране Цркве. Сви сабрани су приступили Светој тајни причешћа.
Игуман Михаило је овом приликом казао да су ови млади људи своју вјеру показали и тиме што су, у данима када њихови вршњаци славе „најлуђу ноћ“, дошли да обиђу светиње на Косову и Метохији, и да ту ноћ проведу у манастиру, да поране на литургију и причесте се Тијелом и Крвљу Христовом.
Пјесма се чула и за трпезом љубави и манастирској трпезарији, док се у манастирској порти заиграло и коло.
На гробу цара Душана, по благослову оца Василија, Немања је запросио своју дјевојку Нађу. Како су вјереници рекли Оливери Радић нису планирали вјеридбу, али се једноставно десило.
„Вјеридба се десила на нашој Светој земљи. Било је неочекивано, а испало је лијепо. Нисам понио ни прстен, али имамо икону цара Душана и Божји благослов“-каже Немања и додаје да за је њега у Ораховцу неописив осећај, посебан тренутак и посебна емоција.
„Шта да кажем? Осјећам се величанствено. Вјеридба се десила по промислу Божијем. Нисам очекивала да ће ме Немања запросити. Све је ово удесио Бог, што би наш народ рекао, да се наша вјеридба деси управо овдје покрај гроба цара Душана“- казала је Нађа.
Радост што су у посјети косовскометохијским светињама нису криле ни монахиње Теофанија и Агрипина.
Теофанија је старија монахиња, прешла је седамдесету годину, али је, на молбу организатора, пристала да са њима крене на поклоничко путовање светињама Метохије и Косова. Путовање јој је благословио и Преосвећени Владика Будимљанско-никшићки Методије.
Монахиња Агрипина је, у разговору са Оливером, између осталог, представљајући се казала да тренутно своје монашко послушање проводи у Епархијском двору у Никшићу, код преосвећеног Владике Методија.
„Шта рећи? Какве емоције можемо имати када дођемо на Косово које је у срцу свакога од нас.Потичем из братства Косовчића. Моја породица слави Светог Саву, тако да нема ту много шта да се дода и опише. Косово је у нама. Косово је наше. Косово је моја кућа и ја то осјећам“- каже монахиња Агрипина.
По доласку у Ораховац, док смо прилазили, дјеца, која су била на игралишту, почела су да скачу и да узвикују: „Ово су наши“. Задржали смо се са њима да би помирили двојицу дјечака који су се посвађали око лопте.
Отац Милан, видно дирнут, нам је рекао да су већ долазили поклоници из Подгорице, и много људи из Црне Горе али да нису играли коло око цркве.
Порука овога сабрања је: Сви треба да идемо на Косово. Сад. Одмах! Сад је најпотребније!
Прије него што су поклоници свој пут наставили ка Високим Деченима, Оливера је разговарала и са Драгутином Лалатовићем.
Драгутин је казао да је коло, које омладина игра око цркава, символ вјечности што символизује и пјесма која се најчешће пјева која каже: ,, Весели се српски роде до слободе“.
„У Ораховцу смо видјели дјецу која су сиромашна материјално али духовно богата“-казао је Драгутин.
На прилогу, фотографијама и тонским записима благодаримо љубави сестре Оливере Радић.
