Na dan kada naša Sveta Crkva molitveno proslavlja Teodorovu Subotu – služena je Sveta Liturgija, u podgoričkom hramu velikomučenika Đorđa.
Svetim Evharistijskim sabranjem načalstvovao je protojerej Mirčeta Šljivančanin starešina Crkve, uz sasluženje protojereja-stavrofora Milete Kljajevića, jereja Blaža Božovića i đakona Ivana Crnogorčevića.
Za pevnicom, na liturgijske vozglase odgovarao je đakon Luka Pavićević, praćen vernim narodom Božijim.
Nakon pročitanog jevanđelskog začala, slovom pouke sabranima se slovom pouke, obratio načalstvujući sveštenoslužitelj, prota Mirčeta Šljivančanin koji je podsetio verni narod da smo odslužili Svetu Liturgiju, posle prve sedmice, kada smo se naročito molili da se očistimo od greha, kako bi se Bogu vratili preporođenog duhovnog života – blagodaću Duha Svetoga.
Otac je kazao da je prvu subotu Časnoga posta, Crkva posvetila Svetome Teodoru Tironu, Velikomučeniku – iz razloga što se u vreme kada je Crkva bila gonjena, to gonjenje opet povratilo za vreme Julijana Otstupnika, cara, (koji je bio hrišćanin pa se vratio na mnogoboštvo) koji je progonio hrišćane, što javno, što tajno.
Besedeći, prota je podsetio da je ovaj zloumni car smislio jednu zamku, misleći da će time da skrene hrišćane s Božijeg puta – tako što bi, ono što se prodavalo na tadašnjim tržnicama, pijacama, – pokropio, krvlju idolskih žrtava – da bi se tako hrišćani uzimajući je, otstupili od Boga i poklonili idolima.
,, Ali, Gospod koji nikada ne ostavlja svoj narod – javio se tadašnjem Arhiepiskopu carigradskome Evdoksiju, u liku Sv. Teodora Tirona i rekao da ništa hrišćani ne kupuju na tržnicama, nego da kući kuvaju žito i da ga zaslade s medom i da će tako preživeti, dok ne prođe to što je zloumni car, naumio; i tako se zaista i dogodilo. I zato je zbog toga događaja, Crkva u prvu subotu Časnoga posta (to se sve dogodilo u prvoj nedelji Posta) odredila da se ova subota naziva – Teodorova subota – i zato prinosimo žito, koljivo, u spomen na taj čudotvorni događaj “ – naglasio je otac Mirčeta.
Pitajući zatim – šta nas taj događaj, današnje hrišćane i hrišćane svih vremena, opominje ? Odgovorivši, da Gospod uvek brine za svoj verni narod. Da nema toga zla koje može neko smisliti, da može nauditi hrišćanima, da će ljudi uvek ostati verni Bogu; da će Bog uvijek naći načina da pobrine za svoje ljude;
Potrebno je, naglasio je načalstvujući sveštenoslužitelj, s jedne strane, da se setimo šta je nekad bilo, ali i s druge strane, sebe da okrepimo tim događajem, da i mi znamo, da se ne bojimo.
,, Evo i sada opet nailazi jedno teško vrijeme u svijetu i najavljuju se krize i sigurno da će nešto od toga biti… Ali, ako ostanemo mi vjerni Bogu, ako ostanemo vjerni svojoj Crkvi, – neće nas Bog ostaviti, taman kao i ove što nije ostavio u Carigradu, iako je bio moćan, taj Rimski car.“
Prota je zatim ukazao da Bog brine za verne i za svaku dušu – ali da se mnogi ne okreću Bogu.
,, Mi koji smo Bogu okrenuti, imamo bezbroj svedočanstava kroz istoriju, kako je Bog brinuo za svoj narod, i kako nas Bog voli i kako nas Bog ne ostavlja “ – ali, potrebno je, da mi Boga ne ostavimo, naglasio je otac, ukazavši da je to najvažnije, da veru i Crkvu ne ostavimo, jer to nije ni zbog Crkve ni zbog Boga – nego zbog nas, radi našeg spasenja i života – kazao je otac, završavajući svoju besedi na Teodorovu subotu, u hramu pod Goricom.
Potom je načalstvujući sveštenoslužitelj osveštao koljivo u čast Sv. Teodora Tirona i onih koji se u blagočestivoj veri upokojiše, kako bi im blagi Gospod dao da, – i onima koji lepo pripremiše i ovaj spomen vrše – se večno naslađuju večnih dobara Njegovih, molitvama Prečiste Vladarke naše, Bogorodice i Prisnodjeve Marije.
Po primanju Svete tajne pričešća, veliki broj parohijana sa svojim sveštenoslužiteljima, krenuli su kao i pre nekoliko sedmica – u akciju sređivanja crkvenog groblja i porte Crkve, pod Goricom, u kojoj su proveli nekoliko časova, krepeći se za tu priliku, prikladnim posluženjem.
Elza Bibić
Foto i video: Darko Radunović
