Књига „Од Косова до Јадовна“ умировљеног Епископа захумско херцеговачког Атанасија (Јевтића) синоћ, у навечерје празника Светог Јована Владимира је промовисана је на платоу Саборног храма у Бару.
О књизи су поред аутора, владике Атанасије, говорили Архиепископ цетињски Митополит црногорско-приморски Амфилохије и Живојин Ракочевић, књижевник и новинар из Грачанице.
Живојин Ракочевић је говорио о повјерењу у Косово које се заснива на трилогији која је започета књигом „Од Косова до Јадовна“ настављена „Задужбинама Косова“ из 1987 године и довршила се „Љетописом Новог косовског распећа“ Митрополита Амфилохија, казао је Живојин Ракочевић и истако да су то у последњих 30 година најзаначајније књиге не само о Косову него о нама.
Књига „Од Косова до Јадовна“ већ девет пута се појављује пред читаоцима омлађена и сваки пут кад се помислило да из тог дубоког коријена нема смисла очекивати живот, да те расуте жиле од Косова до Јадовна коначно ваља ископати и преселити у музеј избијао је неки омладак који би међу првима угледао владика Атанасије.
-Од тих истинских знакова живота деценијама су састављани листови ове књиге око које смо се вечерас окупили. Једно од основних њених питања јесте како се родило повјерење између владике и живота а посебно како се родило повјерење између владике и живота косовских Срба јер то је један чудан живот сакривен у девет јама, увијен у стотине зидова укопан у вјекове „неосветољубивог трпљења“ (термин владике Атанасија). Одговор на ово питање аутор Атанасије је дао у једном необјављеном интервјуу Боградском студенту из 1983 гдје је рекао Ми као Хришћани гледамо у Косово са много већим повјерењем него што се обично мисли„, казао је Ракочевић и истакао су инстикт, духовност и људско знање три одређујућа симбола која прожимају ову књигу.
Он је истакао да је у познавању своје основне земље, инстикт као животодавни подстицај суочио се историјским трагедијама, експанзијом Албанаца и ислама, временским и просторним дистанцама, идеологијом, каријеризмом, неподношљивом брзином доношења одлука у савременом добу, аутор је заобишао све те, али и друге препреке и засуо нас једноставним животом. Поставио пред нас стотине личности које нама изгледају као свједоци, суочио нас је са природом њихове слободе зато ће му они у пуном повјерењу рећи Нисмо сви на исти начин слободни и то у времену када је идеологија држала монопол на равноправност, као и данас када говоримо о људским правима и политичкој коректности.
-Ова књига обилује знањем, документима, свједочењима, убиствима, пљачкама, прогонима, али сви ти подаци су саставни дио духовности и инстикта да није тако ми би мрзели Албанце као и неке Србе, нарочито оне на власти. Владика Атанасије, као и Митрополит у „Љетописом Новог косовског распећа“ ниједно добро не заборавља, истакао је Живојин Ракочевић и подсјетио на дјелове књиге у којима је та искрица добра сачувана за вјечност.
Упркос мишљењу да све зномо о Косову нам тамо измиче живот за који би сваки дан требало тражити решења. Идеологија и југословенство имали су страх од Косовског завјета јер је он био стандард вјековима тако да се са Завјетом обрачунавало између осталог стварањем нових административних, националним, менталитетских цијелина
Инстикт, духовност и знање нераздвојени и лишени зла листови су ове омлађене књиге, плодови ће расти у нама и око нас онолико колико будемо имали повјерења у Косово, слободу. колико будемо имали снаге да се крећемо према љубави, закључио је Живојин Ракочевић, књижевник из Грачанице.
Епископ Атанасије казао је да је књига хроника народне историје.
Казао је да је предсједник Србије Александар Вучић већ предао Косово и Метохију, иако сад најављује референдум.
– Он хоће да се сакрије иза намештеног референдума, као што овај ваш овде има већи број гласача него што има Црна Гора становника. То су врхунски манипуланти. Испашће да народ хоће себи да пресуди, да изда Косово народ који тим Косовом живи, живео је и живеће, казао је он.
Подсјетио је да је Јован Дучић говорио да смо ми народ са великом духовном резервом.
– Потцењују га наше вође, хоће да имају плитак народ, као што су они плитки. Не знају шта је српски народ. Не воле нас што смо народ изненађења, хоће да смо укалупљени по њима. Зато нам са Запада стално говоре да треба да се обрачунамо са прошлошћу да би прихватили слику наше прошлости коју нам они намећу, а којом могу лакше да манипулишу. Не кажем, наравно, да смо ми без мане и греха, рекао је Владика.
Казао је да смо ми народ који зна шта је поштење и јунаштво, али још више шта је чојство.
– Ако то изгубимо, онда смо изгубили и себе и Косово и Косовски завет и све. То је један стожер око кога је саденуто наше биће и битовање. А битовање значи кадар бити стићи, кад треба бити кадар и утећи, али најважније је – на страшноме месту постојати. Е то је битовање Срба на Косову и нас са Косовом – да останемо и издржимо на страшноме месту и да опстанемо. И опстаћемо. Јаче је то од нас и јаче је од наших непријатеља. Плитка је прича коју нам причају наше вајне вође, нагласио је Епископ Атанасије.
Објаснио је да они говоре о тобож реалности.
-Неће, кажу, да гину деца. А косовска деца могу да гину, а не може његов сини или не знам који други. Кукавица је који тако говори. Ми смо народ који смо знали да се боримо и жртвујемо. И у том погледу, хвала Богу, личимо, хајде да не кажем на Христа и на мученике наше, али на оног десног разбојника, који вероватно није био мање разбојник од онога левога, али је био човек, казао је он.
Упозорио је да је много горе изгубити образ него живот.
-Ова књига је једно такво сведочанство. Има Бога, верујемо да је Његова последња, а не наша. Треба да сведочимо и да останемо сведоци, казао је Владика Атанасије.
Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије казао је да је Јадовну име дао неко ко је имао пророчког дара.
-Јадовно је заиста постало Јадовно. И добро је што је Владика Атанасије записао тај свој путопис о њему. Као што видите, ово је девето издање те његове књиге, а прво је само онај његов путопис из осамдесетих година. У међувремену су придодати многи његови текстови, и други текстови, нарочито наших пјесника, дивна свједочанства о Косову. Онда и онај меморандум који је прихваћен од стране нашега Сабора 2003. године о Косову и Метохији на који упућује и наше најновије саопштење Светог архијерејског сабора, казао је Митрополит црногорско-приморски.
Казао је да Косово и Метохија заиста јесте наш Јерусалим.
-Само је питање да ли ми имамо онога духа који имају Јевреји, не само они пророчких времена него и ови данас, који су сваке године, током скоро двије хиљаде година себи говорили од оне катастрофе храма јерусалимског и јеврејског народа из седамдесете године послије Христа, коју је Христос и прорекао, – догодине у Јерусалиму. И то се остварило. Ми имамо свој Јерусалим – Косово. И ако су се Јевреји враћали свом Јерусалиму после двије хиљаде година, ми нијесмо ни отишли са Косова и Метохије, рекао је Митрополит Амфилохије.
Рекао је да су могобројне сеобе нашег народа са Косова и Метохије свједочанство да припадамо хришћанском народу.
-Јер народ, па и појединац, који не носи крст Христов, није хришћанин. Из крста Христовог се рађа васкрсење, Христов крст је живоносни гроб Христов. Тако је Косово живоносна гробница – било и остало. То је знао наш пророк Петар Други ловћенски Тајновидац у времену када је Косово било у много тежем положају него што је данас и записао оне чувене његове ријечи: нада нема право ни у кога до у Бога и у своје руке, надање (не безбнађе!) се наше закопало на Косово, у једну гробницу. То је библијско пророштво, нема никакве сумње, објаснио је Владика.
Објаснио је да они који би хтјели само васкрсење, без крста и страдања – нијесу хришћани.
-То се потврђује кроз сву историју, свих хришћанских народа одреда. Узмите само руски народ, шта се са њим догађало… Од осам стотина његове историје, седам стотина година су ратови ево до наших времена, истакао је господин Митрополит.
Митрополит црногорско-приморски је савремене свјетске моћнике назвао новим Навукодоносорима које је Бог послао да нас провјери какви смо и чији смо народ – јесмо ли Божји или сатански народ.
-Провјерава нас, а провјеравање је распеће. Али доћи ће и њима, као што је дошао и Навукодоносору, црни петак. И као што је њега Бог изабрао, како каже пророк Јеремија – да освијести изабрани Божји народ, тако, чини ми се, Бог је ове нове Навукодоносоре послао да освијести овај народ, рекао је он.
Митрополит Амфилохије је рекао да између крста Светог Јована Владимира, који сваке године иде на Румију, и косовског крста нема никакве разлике.
-То је потпуно исти крст. Према томе, одрећи се крста Светог Јована Владимира или крста цара Лазара иста је прича. Одрећи се Косова исто је што и одрећи се Јерусалима, косовске гробнице као и гробнице Христове, поручио је Архиепископ цетињски.
Додао је да и у Црној Гори и у Србији још увијек влада неокомунизам.
-Питање Косова су, уствари, створили комунисти, већ 1945. године кад су забранили повратак преко сто хиљада протјераних током Другог свјетског рата. А онда су дошли из Албаније на десетине хиљада, А онда је прогон трајао непрекидно, од 1945. године. Прочитајте извјештаје Патријарха Павла које је писао од 1957. до деведесете године о стању на Косову и Метохији. Биће вам све јасно шта се тамо догађало и какав је однос био управо власти на Косову, нагласио је Владика Амфилохије.
Владика Амфилохије је рекао да су у свему томе посебну улогу одиграли црногорски комунисти.
-Тако да се не треба сад чудити што ови неокомунисти настављају ту причу, казао је он и подржао идеју одржавања референдума у Црној Гори којим би се поништила, како је рекао издајничка антицрногорска и нечовјечна одлука о признању лажне државе на Косову и Метохији.
-Али не референдум у Србији о Косову и Метохији. То значи да на референдум треба да ставе и Београд, коме ће припасти Београд. То је једна тако срамна, безумна прича. Нико паметан на овој земљи, ниједан државник не би тако нешто покретао. И то је само показатељ до које мјере су ови наши неокомунисти спремни да због своје власти и својих интереса спремни да иду. Кажу да треба тако радити због наше дјеце. Као да косовска дјеца нијесу наша дјеца, рекао је Владика.
Поручио је да би Србија без Косова и Метохије била безглава Србија.
-Стављати то питање на референдум је исто што и питати хоћемо ли да идемо безглави кроз вријеме, кроз историју. Надам се да тога безумља неће бити, закључио је Митрополит Амфилохије.
Књигу „Од Косова до Јадовна“, њено девето издање, објавила је Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска, а у њој је приказана трагедија српског народа, како је то тадашњи јеромонах Јевтић забиљежио кроз своје путописе, доживјевши трагедију народа као своју.
Вече су уљепшала дјеца вјеронауке при Саборном храму Светог Јована Владимира која су отпјевала двије косовске пјесме.
Промоција књига „Од Косова до Јадовна“ се одржала у оквиру манифестације“Дани Светога Јована Владимира“ а у организацији Црквене општине Бар и Српског културног друштва „Слово љубве“ из Бара.