На дан када наша Света Црква прославља Усековање чесне главе Светог и славног Пророка и Претече Господњега – служена је Света Литургија у подгоричком храму Светог Ђорђа.

Светим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј ставрофор Гојко Перовић уз саслужење протојереја Мирчете Шљиванчанина, протојереја ставрофора Милете Кљајевића, протојереја Јована Радовића и ђакона Ивана Црногорчевића.

Након прочитаног јеванђелског зачала, словом поуке сабранима се обратио, началствујући свештенослужитељ, Прота Перовић:

,,Многе ствари које нам је Господ открио, открио нам је на тај начин, да њихов завршетак нећемо видјети овдје, у овоме животу; него су нам само наговијештене – Шта ће да буде !? Једна од тих истина, да оно што гледамо својим очима, чији заплет својим очима гледамо – нећемо у овоме животу видјети коначно разрешење, јесте и овај сукоб између земаљске власти и Божије власти. Погледајте како је прошао Божији праведник у рукама једнога локалнога властодржца, који је славио рођендан”, казао је отац Гојко Перовић.

Рекао је да сукоб између земљаске власти и Божије власти, није почео са комунизмом и са убијањем свештеника и са јамама него да траје – од Вавилонске Куле па наовамо.

“Свака организација људи у овоме свијету, која склања Бога из своје зграде, из свога предузећа, има исти нагон који имају и данашње, разноразне по свијету власти, који хоће просто да склоне Божије име из своје агенде, како то воле политичари да кажу”, казао је он.

“Зашто је Господ сишао и побркао језике оним градитељима Вавилонске куле ? Шта је фалило што су градили кулу ? Кажу, баш су се сви људи окупили и говорили једним језиком. Али видио је Господ, да људи хоће да направе нешто своје – а без Њега. А није Господ неки инаџија или да је љубоморан што га нема… Него, нема смисла правити кућу без домаћина. А то је било какав рад у овоме животу без Бога”, казао је прота Гојко.

Да Господње царство, додао је он, није од овога свијета, видимо и по томе, како пролази и Свети Јован Крститељ.

“Не помаже ни то што Ирод (није то више онај Ирод Велики који је убијао витлејемску дјечицу, него његов син, Ирод Четворовласник) зна добро, каже Јеванђеље, да је праведник и бојао се Јована, ишао код њега и слушао његове савете. Ни то помагало није… Кад је дошло стани-пани да се случајно царска не порече – порекао се и посјекао Божији човјек”, рекао је он..

Нагласио је да је све ово поука за нас, да се не чудимо, каква је судбина Божије ријечи и Божије светиње у овоме времену.

“Па ми немамо скоро цркву, почевши од ове, када причамо о њеној историји, за коју не морамо рећи колико се пута рушила. Ми свештеника немамо за које можемо рећи колико су људи крстили, вјенчали, колико су проповиједи одржали – него морамо да кажемо – кад је погинуо, ко га је убио”.

Објаснио је да то није нека случајна несрећа.

“Него је уписано у природу односа Бога и људи. Ако владар не зна за Бога или ако не поштује вјеру других људи па не мора он бити вјерник – има и таквих владара, који кажу, да су атеисти и агностици, али поштује Светињу. Ако тога нема онда је сукоб између његове тобож власти за коју не види да му је – од данас до сјутра – и Божије власти која је вјечна, неминован. Тај сукоб је уцртан у нас саме и наше животе. То је сукоб у нама самима. Онај грешни ја, онај похлепни ја, онај коме никад није доста ни пића ни хране ни пара – он мора бити посјечен, да би нешто било од мене. А ако хоћу да се раскомотим у овом животу, да имам власт, паре и везе, да ми се зна за име на све четири стране свијета, да дрмам овом земљом – е онда мора бити посјечен онај ја који ће да се моли Богу”, објаснио је прота Перовић.

Поручио је да нас овај празник подсјећа да живимо у сукобу између Божије ријечи и пролазности овога свијета.

“Ии овај нас празник подсјећа, пошто не кукамо јутрос, него празнујемо – и сад ћемо да се причестимо Вјечним Животом, због кога је Јован Крститељ пострадао. Овај празник нас пуни надахнућем и оптимизмом, да што год се деси, пролази, а Божија истина и Божији благослов око кога се окупљамо остаје и једино он побјеђује у вјекове вјекова”, закључио јеотац Гојко Перовић

Елза Бибић