На трибини Удружења књижевника Црне Горе „Ријеч четвртком“ синоћ је у порти манастира Светог Симеона Мироточивог на Немањином граду у Подгорици одржано вече сјећања на славну српску пјесникињу Десанку Максимовић, поводом 120. годишњице њеног рођења.
Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије казао је да му је ово трећи пут да учествује у вечерима њој посвећеним.
„Први пут је то било поводом деведесетогодишњице њеног живота у Панчеву, када сам био епископ у Банату. Онда смо организовали вече њој посвећено, а други пут је то било исте те 1988. године у Удружењу књижевника Србије. Тамо је била и она присутна“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.
Казао је да је тада пред њом прочитао своју пјесму њој посвећену.
„Она је по свом смирењу реаговала у смислу ‘па гдје си то нашао да о мени тако нешто напишеш?’. Е сад, ја сам је написао и сад ћу је и вама прочитати“, рекао је Владика и прочитао своје познате стихове о Десанки Максимовић поводом њеног деведесетог рођендана.
Додао је да је Десанка Максимовић једна од ријетких личности које је срео у животу са таквом чистотом и таквом добротом.
„Са таквим смиреноумљем и смиреношћу стајала је она ту, у Удружењу књижевника Србије на тој вечери, као да се уопште то ње не тиче што је неко хвали, него као да је то неко други о коме се говори. А већ је била старица од деведесет година. Па, ето, мило ми је да и преко ове пјесме она буде вечерас овдје међу нама и са нама, и баш на овоме мјесту“, казао је Митрополит Амфилохије.
Предсједник Удружења књижевника Црне Горе Новица Ђурић рекао је да је Десанка Максимовић била испред сваког чекања и надања.
„Таква је била с тајнама свога народа, чинећи од њега највећу и најснажнију пјесму. Била је и остала велика јер се у највећој слави не узнесе, а све што јој је било вриједно би јој пјесма. А и шта би више“, казао је он.
Ђурић, који је утор драгоцјене књиге разговора с пјесникињом „Десанка Максимовић жена која је само вољела“, говорио је о занимљивим детаљима из тих разговора.
„То је књига о бзбожном времену, времену бесудника када се као тешка, оптужујућа осуда изрицала тврдња да је она православна песникиња и њоме ниподаштавало целокупно њено песништво и породица, свака вриједност најљепших збирки пјесама нашег језика, најприје збирци „Тражим помиловање““, нагласио је предсједник Удружења књижевника Црне Горе.
Подсјећајући на ондашње негативне реакције новоцрногорских шовиниста поводом додјеле Његошеве награде највећој пјесникињи српског језика, Ђурић је подсјетио на ријечи Милована Витезовића да је Десанки та награда измицала преко двије деценије, а да је по правди могла добити већ управо за збирку „Тражим помиловање“ да није дисквалификована због православља и српства.
„Десанка је након тога у Пиву дошла и са ожиљцима на души, јер су је у поводу Његошеве награде са старим етикетама напали они који су унијели диобе у Његошев народ, што су мисао о разбраћи претворили у државну идеологију коју ће двадесет година касније братство изнијети на међународну пјацу и на берзанске лицитације. Нападали су је у „Побједи“, као и данас да као добитник срамоти Његоша не схватајући да је баш она пјесничко оличење сестре Батрићеве и да нападајући њу нападају и Његоша“, рекао је Ђурић.
Књижевник Будимир Дубак рекао је да су његова срећа и част огромни што је још као млад пјесник био пријатељ са Десанском Максимовић. Подсјетићу на један чудесан догађај из 1989. године у Темишвару.
„Много пута смо заједно учествовали на књижевним вечерима,овдје у земљи, оној бившој Југославији, а и у иностранству. То је било непосредно након пада Чаушескуа и тада се, малтене, први пут чуло да постоји српски народ у Румунији. У тој спортској хали четири сата нијесу дозволили да наши пјесници прекину своје говорење поезије, а особито нису дозволили Десанки Максимовић. Њен долазак они су доживјели као велику милост и радост која се указује, не у њиховом животу, него у неколико вјекова, јер је то било први пут у триста година да српски пјесници говоре у Румунији“, казао је Дубак.
Стихове посвећене Десанки казивао је Бећир Вуковић, о њеном поријеклу говорио је Перивоје Поповић, а вече је надахнуто водила Милица Краљ.
Предсједник Удружења књижевника Црне Горе Новица Ђурић најавио је да ће Удружење заједно са Митрополијом црногорско-приморском у склопу прославе 680 година манастира Стањевићи на јесен организовати научни скуп на тему „Петровићи као писци“.