Njegovo preosveštenstvo vikarni Episkop novobrdski g. Ilarion danas, 1. avgusta 2026. godine, na praznik Prepodobne Makrine, Svetog Stefana Visokog, despota srpskog i Prepodobne Efrosinije (carice Milice), služio je Svetu arhijerejsku liturgiju u manastiru Podmaine, u Budvi. Sasluživali su iguman podmainski arhimandrit Rafailo, nastojatelj prevlački protosinđel Vasilije, iguman riječki Evstatije, iguman vranjinski Joakim, sabraća manastira Podmaine: jeromonasi Josif i Venijamin i jerođakon Kalistrat, jerođakon Tihik iz Rijeke Crnojevića, jerej Emil Milovanović iz Beograda i đakon Lazar Marković, u molitvenom prisustvu vjernog naroda.
Preosvećeni Episkop Ilarion je sabrane poučio da nam je Gospod Bog dao Crkva kao barku spasenja i kad god smo u njoj na dobrom smo mjestu i u pravo vrijeme: „Mi smo sve vrijeme naše i sav prostor, sav život, barem bi trebalo tako, prinijeli Gospodu Bogu. A On dolazi iz tajne koja je nadvremena i nadprostorna i On dolazi nama u susret i neće zakasniti. On dolazi i svakoga je trenutka sve bliži i to je najveća utjeha nama hrišćanima. I ako mjerimo tako vrijeme i tako sagledavamo svoju poziciju, radostan je svaki udah i izdah, zato što nam je Gospod Hristos sve bliži i bliži.“
Na kraju Liturgije, po osvećenju slavskog kolača, Vladika je još jedno čestitao praznik i podsjetio na naše velike svetitelje koje danas proslavljamo: Prepodobnu Evgeniju (kneginju Milicu) i njenog sina Svetog despota Stefana.
„Nisu ova vremena mnogo različita od onih teških vremena u kojima su oni živjeli. Prepodobna mati Evgenija je dala ćerku za ubicu svoga oca, a despot Stefan Lazarević – vitez, junak, ratovao je za ubicu svoga oca i po viteškim pravilima onoga vremena bio lojalan, da bi sačuvali narod, da bi se onaj ostatak sačuvao, da bi Carstvo nebesko kroz svetu službu i kroz zvona pravoslavnih crkava i dalje objavljivali vaskrsenje Hristovo cijelome svijetu. Eto, da znamo na koga treba da se ugledamo, ko su vječni uzori za naš narod, od Nemanjića, pa evo Lazarevića, i zapamtimo njihov primjer. Neka bi blagoslov, između ostalog, i velikih ktitora manastira Visoki Dečani, bio sa svima vama. Zato što je posle razrušenja Dečana, Prepodobna Efrosinija sa svojim sinovima, posjetila Dečane i obnovila ga. I onaj horos koji je u Dečanima do danas u upotrebi, najstariji takve vrste u cijelome svjietu, koji se i dalje koristi za službu, obnovljen je korišćenjem oružja kosovskih junaka. Neka bi nam Bog dao da tako i mi pretapamo sve što je žrtva u ovome svijetu, da pretapamo u ono što će postojano i vječno da stoji i gori pred Gospodom kao dečanski horos“, poručio je Njegovo preosveštenstvo vikarni Episkop novobrdski g. Ilarion.
Vesna Dević
Jevanđelska besjeda Episkopa novobrdskog g. Ilariona
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha.
Oče igumane, časni oci, braćo monasi, sestre monahinje, narode Božiji, deco Božija.
Hvala Gospodu Bogu koji nam dade ovo utočište, pribežište, Crkvu kao barku spasenja, gde dođosmo da se, ploveći na ovim talasima životnog mora, utešimo iskustvom plovljenja ka mirnoj luci. U crkvi znamo da smo na dobrom mestu i u crkvi smo u pravo vreme. Kad se kaže za nekoga da je na pravom mestu u pravo vreme, to je hrišćanin u crkvi. Mi smo sve vreme naše i sav prostor, sav život, barem bi trebalo tako, prineli Gospodu Bogu. A On dolazi iz tajne koja je nadvremena i nadprostorna i On dolazi nama u susret, i neće zakasniti.
Mi promašimo prostor često, zakasnimo, ali Gospod ne kasni. On dolazi i svakoga je trenutka sve bliži i to je najveća uteha nama hrišćanima, da sa svakim novim udahom i izdahom, Gospod Hristos ti je bliži. I ako merimo tako vreme i svoju poziciju tako sagledavamo, radostan je svaki udah i izdah, zato što nam je Gospod Hristos sa svakim treptajem oka, sa svakim udahom i izdahom, sve bliži i bliži. Sa svakim prizivom Njegovog imena: „Gospode Isuse Hriste, pomiluj me“, pa već sledeći put kada kažeš to, On ti je bliži.
Ali treba živeti verom, u to treba verovati, jer sve ono što je zasnovano na zakonu ne spasava. Zakon je pedagog, kako ste čuli da apostol govori. Zakon je priprema kao jedna odskočna podloga sa koje treba da se vinemo verom u tajnu bezobalnosti, u tajnu slobode za kojom čezne ljudska priroda. Jer smo stvoreni u ograničenom svetu, ali sa kapacitetom i sa čežnjom da budemo neograničeni.
I svaki čovek za time čezne, bio on svestan toga ili ne. I zato zakon treba ispunjavati, ne sme ni jedna crtica iz zakona da propadne, ali zakon treba da nam bude, kako rekoh, uvod, pedagog u ono što je tajna vere. A tajnom vere se pravi taj zaokret, da nešto što je obično, svakodnevno, kad ga sagledaš očima vere, postaje čudesna tajna večnoga života. I zato se kaže da će čovek i pravednik od vere živeti. Moglo je i drugačije da se kaže: hrišćanska sloboda, hrišćanska misao… Ali je ono što je najbitnije hrišćanska vera, zato što je vera osnov za našu slobodu. Jedino se sloboda ostvaruje kada se predaješ apsolutno, skočivši u zagrljaj onome koji je drugi, drugačiji, a posebno onome koji je apsolutno drugi i drugačiji, to je Gospod Bog. To je jedan od značaja imena Svet Izrailjev – onaj koji je potpuno drugačiji, koji je poseban.
Kada se Njemu prepustiš sa verom, tu je prava sloboda, tu je iskustvo ljubavi. Ljubavi nema dokle god ima zakona – to je paradoks. Iako postoje neki zakoni u ljubavi, ali dokle god čovek kalkuliše, proračunava, oslanja se na neke paragrafe, trguje da bi dobio koliko je dao, tu zapravo nema ljubavi, nema života. Jedino ljubavi ima onda kada ostavimo sav prethodno ispunjeni zakon iza sebe i kada se prepustimo životu, da dodirnemo Hrista.
Čuli ste kakva je to čudesna tajna, ljudi osećaju da iz Njega izlazi sila, ali imaju potrebu da Ga se dodirnu. Eto, u tome siline tajne ovaploćenja Logosa Božijeg. Logos koji postade telo da ga dodirnemo, a iz koga izlazi blagodat Svetoga Duha. Blagodat Svetoga Duha koja je svuda prisutna. Sveti Duh je riznica dobara, životodavac, a opet ga dobijaš kad na jednom konkretnom mestu dodirneš tvorevinu Božiju koja je osveštana Hristovim prisustvom.
Eto, mi dođosmo ovde, na ovo mesto, da sagledamo, da dodirnemo, da okusimo i da doživimo da je zaista dobar Gospod Isus Hristos u slavu svoga Nebeskoga Oca. A sve to doživljavamo, braćo i sestre, blagodaću Svetoga Duha. Da ste srećni i Bogom blagosloveni, da nas Gospod Bog sve čuva na putu spasenja i da se sabiramo na mnogaja blagaja ljeta u ovome veku, najavljujući buduće Carstvo Hristovo. A što je najbitnije, u Carstvu Hristovom ,u večnosti da budemo zajedno. Amin.
