Мајсторовина Тројице

Прослављена храмовна слава манастира Мајсторовина код Бијелог Поља

Име: 12. 06. 2022-Vladika Kirilo-Majstorovina; Опис: Владика Кирило на Тројичиндан богослужио у храму Свете Тројице у Мајсторовини Тип: audio/mpeg

Храмовна слава у манастиру Свете Тројице у Мајсторовини код Бијелог Поља прославњена је Светом Архијејерејском Литургијом кој ује служио Његово преосвештенство Епископ Буеносајпрески Г. Кирило. У току Литургије крштена тромјесечна Наталија Конатар

 

У храму Свете Тројице у Мајсторовини, код Бијелог Поља, данас, на празник Силаска Духа Светога, Свету Архијерејску Литургију је служио Његово преосвештенство Епископ Буеносајреско-јужноцентралноамерички Господин Kирило, уз саслуживање бројног свештенства бјелопољског црквеног намјесништва и Будимљанско –никшићке епархије.

Током Литургије Епископ Г. Kирило је крстио тромјесечну Наталију Kонатар, чији је отац Срето Kонатар кум овогодишње славе.

Vladika Kirilo MajstorovinaОдмах послије Литургије, као главна посебност празника Педесетнице, служено је Велико вечерње са читањем кољенопреклоних молитава, чиме вјерници, изображавају јединство хришћанске вјере, при чему се падање ничице током молитви чини у име Христовог страдања и његове смрти, а устајање у име Васкрсења Господа Исуса Христа. Том прилико вјерници плету вјенчиће од траве, које носе кући.
Послије резања славског колача и освећења жита за све вјернике је приређена трпеза љубави.

Епископ Kирило је подсјетио да је овај храм обновљен и  подигнут захваљујући некадашњем сабрату Цетињског манастира, сада упокојеном архимандриту Јоаникију, али да су његов пут наставила братија на челу са игуманом Андромиком, чији је труд видљив на сваком кораку.

Он се захвалио на благослову његовом преосвештенству епископу Методију, и на позиву јеромонаху Андронику.

“Окупили смо се данас да заједно одслужимо Свету службу Божју заједно са вама, у овом древном немањићком манастиру, у који је себе уградио и наш лични пријатељ и сабрат  Цетињског манастира, архимадрит Јоаникије, за којег смо се помолили, за његову душу, да га Господ награди за све трудове и усели у своје Небеско Царство.

Његов труд настављају овдје братија његова и ова светиња полако поприма свој прави сјај, како и приличи. А надумне тајне Цркве разум љдуски не може да схвати. Kако може разум људски схватити да је свијет настао из ничега из ништа. Kако тај разум исти може да схвати да се хљеб и вино на Светој Евхаристији  претварају у истинску крв и тијело Господа и Спаса нашег Исуса Христа. И како може он да схвати да Свети Дух освећује воду увијек, и ево и наша мала Наталија је крштена том освећеном водом, на коју је сишао Дух Свети. Сви смо ми добили залог Духа Светог на крштењу. Све су то тајне које надилазе људско расуђивање, то је важно да схватимо јер је људски разум, који је спојен са личним егоизмом, опасна препрека за наше духовно напредовање.  То смо ми видјели у вријеме научно- технолошле револуције крајем 19.,  почетком и током 20. вијека, па се она продужава и до дан данас. Та наука и та технологија мисли да је јаје паметније од кокошке, па мисле Црква је нешто заостало, о којој ништа не знају само да понављају нешто из тих књига, а као, наука је својим расуђивањем и памећу превазишла Цркву. Међутим, то је наравно површно размишљање образованих, недоучених људи и особито људи који немају вјере нити размишљају о суштинским питањима нашег живота, да ли тај велики научник који је смислио ту ракету, која лети у космос, зна да ће сјутра бити жив. Не зна! Дакле, ако већ наука претендује да је паметнија, она треба да каже бар неки план за сљедеећих 1 000 година, значи нешто би морала да зна, али та наука, сва та научна достиугнућа, како каже наш Петар Други Петровић Његош, то је само “тумарање кроз мрак овога свијета”, бесједио је Епископ Г. Kирило.

Он је појаснио да није против науке, јер је и сам некада био научник, већ да говори да наука извршава свој циљ и своје назначење уколико се она поклони Христу, као древни мудраци који су дошли са истока.

“Они су били образовани људи свог времена, на основу звијезда су сазнавали много тога, и они су се поклонили Христу. Тако су и сви велики научници били дубоко религионзи људи. Поменимо Емануела Kанта који је смислио филозофски доказ постојања Бога, затим нашег Николу Теслу и многе друге знамените научнике. Врло је важно у свом духовном развоју не остлањати се на свој разум јер је он повријеђен гријехом, то је разум наше пале природе, него се морамо ослањатио на саборни црквени ум, како су то и сви Свети Оци препоручивали  и наши духовници како препоручују. Ми морамо на основу вјере да спознамо истину, јер како кажу Апостоли, „ми вјеовасмо и познасмо да си ти Спаситељ свијета- (за Христа)“. Дакле, прво вјера а онда познање. Без вјере, без тог тврдог камена вјере свако наше познање биће несигурно, биће као неко зидање на пијеску, које ће разбити прва бура и први талас који наиђе. Дакле, са вјером и са савјетом отворити се саборном уму Цркве , кроз свог духовника превазићи тај свој ограничени егоизам, и на тај начин ступити у заједницу Цркве која је тијело Господње, значи огољеним разумом од свих ствари овога свијета. Тек тада наш ум, како то објашњава и Свети  Максим Исповједник, може да се сједини са Богом, и да кажемо са Апостолом Павлом “ми ум Христов имамо”. Али, тај пут није лак и тај пут наилази на многе препреке, и од људи, а нарочито од непријатеља  нашег спасења, ђавола и демона, који стално желе да нас саврате са пута спасења. Знамо да ти удари нијесу наивни, а ево ово што сам поменуо, наш народ је пошао за празном филозофијом овога свијета, за некаквим марсизмом, лењинизмом, и почео у 20. вијеку, послије двије хиљадугодишње хришћанске традиције да руши цркве и манастире, да убија свештенство, и да каже да му то више не треба, него као они су све зазнали, ти исти који су тада владали и врло су опасне те замке ђавола, и немојмо никада да дозволимо да се нешто слично понови”, бесједио је Епископ Г. Kирило.
Он је подвукао да Црква – Света Литургија садржи сав закон и духовни и матерајални.

“Нема ништа што ће наука да измисли да Црква то не зна. То знајте, само то треба да се открије човјеку кроз тај смирени однос према саборном Духу Цркве.  У Цркви нам се открила пуноћа Бога тијелесно. Па гдје ћемо ми више знања и гдје ћеш више сазнање. Дакле, у Исусу Христу живи пуноћа Бога тјелесно. Он је био међу нама, Он је и сада међу нама, како је то и обећао. А нарочито је међу нама кроз присуство трећег Лица –Светог Духа, Који освећује воду којом смо крштени, Који освећује све Тајне Цркве у којима ми учествујемо, којима се освећујемо и спасавамо. И људски разум може да достигне велике домете, и Грчка мисао је дошла до до Тројичне космологије. Kод Платона  налазимо да он космологију своди на троје , на биће, на исто, односно једно, и на различтио, односно оно друго, неодређено. Међутим, код Платона то троје нијесу Тројица, нијесу уређени, немају никакав однос. Тек у Хришћанству, у хришћанској Филозофији спасења, као је назвао своју догматику преподобни Јустин Поповић, налазимо уређени однос тог Тројства, односно налазимо Свету Тројицу, како богослови Свети Григорије Богослов, један од највећих богословнских умова љдудског рода. Он каже: “ Господ је пошао од једнога, прешао у Двојицу и зауставио се у Тројицу, да не би у једном био ограничен, и да не би прешао у бесконачност, Он се зауставио у Тројици. И Господ свемогући, свезнајући, Он је изашао из Себе, али и родио се из Себе, али тај однос Оца и Сина опет је савршеност, и Он је исто Бог, то је Дух Свети, јер Дух Свети како кажу Свети Оци, исходи од Оца и почива на Сину, али је и Он опет, савршени однос Свете Тројице и Он је Бог. То је та надумна истина, оно што не можемо схватити, али ево тим неким ријечима Светих Отаца можемо донекле описати тај живот Бога у себи“, бесједио је он.

Оно што је за нас важније од размишљања о тим надумним тајнама, напоменуо је Владика,  јесте живот Бога у односу на твар, Његова откривења нама, оно све што је записано у Светом писму и код Светих Отаца.

„Па ето, Бог као Света Тројица јавио се много пута и у Старом завјету, поменућемо само јављање Три Анђела нашем Праоцу Авраму, који је Праотац свих нас, и старог и новог Израиља, које је послужило знаменитом иконописцу Рубљову да наслика ту његову чувену Свету Тројицу, и која је постала образац- канон како треба сликати Свету Тројицу. Али нарочито нам се Бог открива као Света Тројица у Новом завјету, посебно у празнику Богојављења, јер се Син Божји јавио као Човјек, при Његовом крштењу на Јордану, код Јована, јавио се и глас Оца, који је рекао да је то Син, и Дух Свети као голуб сишао је на Њега; тако да у Новом завјету много убједљивије и јаче нам Он говори о Светој Тројици. Иако је то тако било, иако смо реално окушали Бога, како каже Јован Богослов, “наша филозофија није само да филозофирамо, ми смо видјели оно што опипасмо, што видјесмо, то јављамо вама”. Тако њихови Ученици, Апостоли, јавили су нама до данашњег дана оно што су видјели. Наша вјера је опитна, није нека празна филозофија ради филозофије. Дакле, све оно што видјесмо и опипасмо то јављамо“, бесједио је Владика Г. Кирило, истичући да је,  и ако је све то тако било, Света Црква кроз историју имала многе борбе је против бројних јереси.