На празник када наша Света Црква прославља Светог Апостола Јакова, брата Господњег, 5. новембра, 2021. године, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света Јаковљева Литургија којом је предстојао Епископ буеносаирески и јужно централно амерички г. Кирило
Преосвећеном Епископу г. Кирилу саслуживало је свештенство: протојереј-ставрофор Драган Станишић, као и протојереји: Миладин Кнежевић, Предраг Шћепановић, Бранко Вујачић, јеромонах Амфилохије, јереј Велимир Бугарин, као и протођакон Владимир Јарамаз.
На Светој Литургији су пјевали и одговарали чланови мјешовите пјевнице при Саборном храму.
Свима сабранима обратио се Преосвећени Епископ буеносаирески јужно-централно Амерички г. Кирило. Преосвећени Владика Кирило је у уводном дијелу свог обраћања указао на то да је Господ својим оваплоћењем осветио материнство и очинство, као и кумство и братсво:
,,Господ Исус Христос је желио да освети наша звања, титуле, тако је очинство осветио откривши нам да треба да будемо, да јесмо синови Оца нашега небескога и кроз Њега нас је Христос Господ усиновио нашем Оцу. Материнство је осветио кроз Пресвету Богородицу која се удостојила да роди Спаситеља свијета у овој нашој долини плача, али која је тиме претворена у радионицу вјечнога живота. Такође је и кумство осветио кроз личност Светог Јована Претече, а ево видимо да је Јаков слуга Божији удостојио се да се назове братом Господњим и да тиме освети и братство”.
У свом даљем излагању Владика Кирило је посебно нагласио важност братства које се огледа у браству Светог Апостола Јакова, будући да се братство увијек одликује јединством какво је и сам пројавио у односу према Господу, указавши притом да се силе зла увиејк труде да унесу разједињеност и разбраћеност:
,,Како нам је и у овом времену и у сваком времену потребно да будемо свето братство, да будемо заиста браћа међусобно и да имамо мир међу собом види се по примјеру да све силе видљиве и невидљиве, нарочито ђаво и његове војске, а и оне видљиве, мислећи прије свега на оне идеолошке, политичке се труде да нас подијеле да нас разбрате, а тиме и да ослабе наше силе и на земљи, а такође и да поставе под знаком питања и наш удио у будућем вијеку”.
,,Онај који мрзи брата свога, неће имати удјела у Царству Божијем. Нека нас на то подсјети Свети Апостол Јаков”. – бесједио је Владика Кирило.
Он је у другом дијелу обраћања приближио зашто се Свети апостол Јаков назива братом Господњим:
,,Зашто се апостол Јаков назива братом Господњим?
Зато што је једини апостол Јаков примио Христа на свој дио имања”. Када се Јосиф, обручник Пресвете Богородице упокојио, оставивши тестамент да се међу својим синовима подијели имање, нико није хтио да Христос има удио у том имању, нису Га схватали као свога брата зато што је на чудесан начин од стране Пресвете Богородице. Међутим једино Јаков Га је примио на свој дио и ту је братски поступао, зато је он осветио братске односе, братиснтво”.
,,Апостол Јаков је имао изузетан углед међу Јеврејским народом, али и међу апостолима, ученицима Христовим, зато је по жељи самога Господа постао и први Епископ града Јерусалима, мајке свих цркава. Он је предсједавао и на првом Апостолским сабору 51. године и истицао се посебним аскетским начином живота бивајући девственик до самог краја”. – подсјетио је Владика Кирило.
Владика Кирило се затим осврнуо на књигу Јосифа Флавија ,,Јеврејски Ратови” повлачећи још једном паралелу итмеђу братства и разбраћивања у јеврејском и нашем народу и то у предсудним и важним историјским тренуцима:
,,Препоручујем свима да прочитају књигу Јосифа Флавија: ,,Јеврејски ратови”. Наиме, након што су разапели Господа, па убили архиђакона Стефана и апостола Јакова – брата Господњег, Господ попушта на Јеврејски народ страдање од стране Римљана. Но, окружени Римљанима, шта су Јевреји радили? Они су се међусобно свађали и дијелили на партије. У највећој опасности гдје их је војска римска опколила, пријети им разорење, а они, само у свађи, препирци, само мржња и братомржња. А то браћо и сестре уништава, личности, породице и народе. Тога се треба чувати као од огња и треба да добро схватимо шта значи понашати се братски и нека нам за то служи примјер за угледање, а то је свети апостол Јаков, брат Господњи”. – поручио је напослијетку Епископ буеносаирески и јужно-централно амерички г. Кирило.
Литургија Светог Апостола Јакова припада Антиохијском литургијском типу. У многобројним богослужбеним изворима она носи назив ЈЕРУСАЛИМСКА Литургија. Као таква, она се може назвати и древном Литургијом Јерусалимске Цркве – Мајке Свих Цркава. Настала је у Јерусалиму током четвртог века. Овај период њеног настанка њу повезује са петом мистагошком Катихезом Светог Кирила Јерусалимског где Свети Кирил управо њу и тумачи. Ова древна Литургија из јерусалимске Цркве бива проширена на крајеве Антиохијске Патријаршије и преведена на сиријски језик.
Литургија Светог Апостола Јакова, према данашњој богослужбеној пракси служи се два пута у току године. Служи се на празник Светог Апостола Јакова (5. новембра), као и у недељу по празнику Рођења Христовог – Светих Богоотаца
Борис Мусић
Бесједа Његовог Преосвештенства, епископа Кирила у Саборном храму у Подгорици, 5. новембар 2021. Године
У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, драга браћо и сестре, сабрао нас је данас један од врховних апостола, ученик Господа нашег Исуса Христа, али што је врло важно њега називамо и братом Господњим.
Заиста Господ наш Исус Христос је желио да освети све наше, наша звања, титуле. Тако је очинство осветио откривши нам да смо ми или треба да будемо и да јесмо синови Оца нашег небескога и кроз њега нас је Христос Господ усиновио нашем Оцу. Материнство је осветио кроз Пресвету Богородицу која се удостојила да нам роди Спаситеља свијета у овој долини плача, али која је тиме и претворена у радионицу вјечнога живота. И кумство је осветио кроз личност Светог Јована Претече, а ево видимо и Јаков слуга Божији удостојио се да се назове братом Господњим и да тиме освети и братство. Како нам је и у овом нашем времену и у сваком времену потребно то свето братство, да будемо заиста браћа међусобно и да имамо мир међу собом, јер се све силе и невидљиве, нарочито ђаво и његове војске, а и видљиве, мислим прије свега на идеолошке, политичке силе труде да нас подијеле, да нас разбрате, а тиме и да ослабе наше силе и на земљи, а такође и наш удио или да поставе под знаком питања наш удио у будућем вијеку, јер онај који мрзи брата свога неће имати дијела у Царству Божијем.
Тако да, нека нас на то подсјети прије свега Свети апостол Јаков, син Јосифа обручника Свете Дјеве, од друге жене, јер је Јосиф имао раније супругу са којом је имао дјецу, како кажу, овога Јакова и Клеопу и Јуду, који је себе назвао братом Јаковљевим, а не братом Божијим. То није Јуда Искариотски, него Јуда апостол свети који нам је оставио једну посланицу.
Он је себе сматрао недостојним да се назове братом Господњим, а због чега? Због тога што је само апостол Јаков примио Христа на свој дио. Кад је Јосиф прије своје смрти оставио тестамент, да тако кажемо, подијелио имање својим синовима, нису остали хтјели да Христос има удио у том имању. То показује да га они нијесу схватали као свога брата, зато што је он на чудесан начин био рођен од Дјеве Марије, од Духа Светога. Тако да једино га је Јаков примио на свој део, значи и ту је братски поступио, зато је он осветио то наше братинство, братске односе.
Такође је братски поступио када је пратио Свету Породицу, када су бјежали у Египат пред безбожним Иродом, заједно са Јосифом, а био је ту и Јаков брат Господњи. И његова посланица коју нам је оставио такође одише том братском љубављу, милосрђем према ближњима, нарочито он тамо опомиње богате да се не горде својим богатством него да не заборављају своју сиромашну браћу и да од свога имања помогну ономе коме је потребно да помогну. Он је имао изузетан углед и у јеврејском народу, а наравно и међу светим апостолима, ученицима Христовим, зато је по жељи самога Господа постао и први епископ града Јерусалима, Мајке Цркве. Данас смо на овој Литургији управо помињали град Јерусалим и Мајку Цркву свих Цркава. Он је и предсједавао на првом апостолском сабору ’51. године и истицао се посебним аскетским начином живота, кажу да је јео само хљеб и воду, молио се на кољенима непрестано, тако да су му кољена имала задебљалу кожу од тог стајања на молитви на њима за сав народ и сав свијет. Био је девственик до краја живота и био је веома угледан и међу Јудејцима, тако да су они тражили од њега да он говори против Христа, због тог његовог угледа да би тиме одвратили Јевреје из те хришћанске секте како су они то назвали. Ми знамо да су те исте старјешине и разапеле Господа нашег исуса Христа, међутим Јаков је то наравно одбио, говорио је напротив да је то Месија и да другога не треба чекати, да је Господ Исус Христос једини Спаситељ свијета и због тога је био бачен са једне куће, једног балкона са којег је он говорио народу и на том плочнику на који је пао касније је усмрћен каменовањем од стране Јевреја. Тако је пострадао Свети Јаков Праведни, како су га Јевреји звали. Сматра се да је поред тога, поред распећа Христовога и других злодјела, убиства Првомученика Стефан, а затим и Јакова Праведнога, да је то прелило чашу гњева Господњег и узроковало попуштење и разорење Јерусалима и храма од стране римског начелника Тита. Значи Господ је попустио то страдање, о томе се може читати у књизи „Јудејски рат Јосифа Флавија“.Препоручујем ту књигу за читање свима, управо због оног првог што сам рекао, да се види како тај небратски однос. Окружени Римљанима, Јевреји шта су радили? Само су се свађали међусобно и дијелили на партије. Ништа друго нијесу радили. У највећој опасности, опколила их је војска, пријети им разорење, а они се само свађају, само мржња, само братомржња. То уништава народе, то уништава и личности и породице, и тога се треба чувати као од огња. И треба да се понашамо братски, а да нам за то буде углед Свети апостол Јаков брат Господњи. У својој посланици даје нам много дивних поука, али нарочито наглашава једну да поред тога што морамо имати чврсту вјеру да ће нам Бог услишити наше молитве спасоносне, морамо имати и добра дјела. Чувена је реченица: „Вјера без добрих дјела је мртва“. То је из његове посланице коју нам је он оставио. Дакле и то показује и још допуњује ову причу о братинству, јер ако ми и вјерујемо у Бога, а можемо чак и да волимо и симпатишемо брата, али ако видимо њега гладног, босог, неодјенутог, онда каква је то вјера и каква је то наша братска љубав?! Дакле, мора наша вјера бити дјелатна, драга браћо и сестре.
Оставио нам је он у тој посланици много важан завршетак који говори о тајни Јелеосвећења, а то је такође повезано са љубављу братском, јер ту он помиње болеснике. Морамо, каже, ако је неко болестан, да позовемо црквене старјешине, да се молимо за њега, да га помажемо уљем и „молитва вјере исцјелиће болесника”. На основу те његове посланице је установљена та тајна Јелеосвећења која се врши обавезно код нас, бар једном годишње, у Великом посту, али у неким помјесним црквама се врши випе пута годишње, или ако је неко тешко болестан или ако то посебно затражи, и онда се може вршити било који дан у години.
Поред свега тога данас смо покушавали да вам дочарамо и Литургију Светог апостола Јакова. Иако је она кроз вијекове претрпила измјене, рецимо Символ вјере који је у њој читан, свакако није могао бити садржан у тој првој Литургији апостола Јакова, зато што је тај Символ резултат прва два васељенска сабора, Никејско-цариградски символ вјере. И друге молитве су додане и, како кажу тумачи и литургичари, она је доживела свој богослужбени развој кроз вијекове, додавањем догматских и теолошких детаља који су јој недостајали. Али види се да су основне молитве древне, да су оне установљене апостолима, прост и једноставан језик се користи, али су веома садржајне. Нарочито сам прочитао ту Молитву завјесе, како се назива, о томе да нас је Господ Исус Христос увео иза најдаље завјесе и ми се налазимо у Светињи над светињама и ту треба да се молимо Богу да и ми доживимо тај преображај, како су то доживјели сви праведници, Божија Мајка, Претеча, апостоли, други мученици, праведници и пророци, сви праведници то данашњега дана.
Дакле, што бих још примјетио у Литургији Светога апостола Јакова по чему се види да су молитве древне? У њој су све молитве, ако сте пратили оно што смо читали, а та књига је сама доступна и можете је прочитати и поучна је, те молитве су упућене Богу Оцу. Јер апостол Јаков је живио у том периоду јаког монотеистичког насљеђа јеверјског, јер знамо да су Јевреји били монотеисти. И ми смо монотеисти, али тада није била разрађена та тријадологија и тек су Кападокијски оци открили ту тајну једнога Бога у три личности. Тако да су све молитве упућене Богу Оцу. А ми знамо у Литургији Јовановој и Василијевој, имамл молитву и пјесму херувимску, која је упућена директно Богу Сину, Христу. Дакле, и по томе видимо да је ова Литургија древна. Она се помиње у катихезама Светог Кирила Јерусалимског из 4. вијека, затим у Дјелима блаженог Јеронима, а такође и на Трурском сабору има правило у којем се помиње Литургија Светог апостола Јакова. Затим се оно помиње кроз све вијекове, и посебно је била служена у Јерусалимској и Антиохијској цркви, а и до нас су стигли рукописи на словенском језику, чува се један древни рукопис у манастиру Хиландару. Ту Литургија имамо превод и на српски језик и она је угледала свјетлост дана благодарећи блаженопочившем Хризостому, епископу жичком, који је штампао превод на српски језик те Литургије док је био епископ банатски. И тако се она обично служи на данашњи дан, на празник Светог постола Јакова, али и на празник Богоатаца послије Божића, јер је и тамо Свети Јаков учесник. Као што рекосмо, он је пратио свету породицу у Египат и обично у та два дана се служи ова Литургија.
Зашто је у нашој Цркви много вашно правило ,,држи ново, али не остављај ни старо”? Врло је важно да се подсјетимо тих анафора да би смо видјели да је богослужбени живот динамичан у Духу Светоме. Благословом Цркве и Светих отаца су се мјењале анафоре па не требамо бити толико стриктни. Има неких људи, хвала Богу не међу нама, али чули сте да је биле тих неких расправа око затворених и отворених двери. Обнављањем старих анафора у поређењу са данашњим ми добијамо представу о суштини Литургије! Није суштина Литургије да ли ћемо ми затворити или отворити двери на том месту указаном. И то има своју симболику и та правила су освештана и установљена праксом Цркве, али суштина је, као што видимо, у правој вјери и благочестивом животу. И све те анафоре, оне, и на истоку и на западу, до дан-данас, садрже два дијела: дио гдје се читају свети списи, то се данас у модерној литургици назива дио За оглашене, гдје се чита Апостол, а овдје, као што видимо, читају се и старозавјетне паримеје у овој Литургији, и чита свето Јеванђеље; и дио у коме се освећују свети дарови, затим се вјерници причешћују, и затим благодаримо Богу и врши се отпуст Свете Литургије.
Врло једноставно и једноставан је наш духовни живот, није Господ нама дао нешто компликовано. Али тај богослужбени развој, симболика, све то има свога смисла. Ми смо у том развоју добили, да кажемо, ту дивну Литургију Светога Јована Златоустога, која дубоко симболична и она може да нам каже и о духовном закону и о природном закону, она заправо све садржи у себе. Наш Господ је Литург, и Он је литургички приступио и стварању и спасењу свијета. Јер наш Господ Исус Христос, врши свој ход, како то пјева Његош у Лучи микрокозми. „Од Твога су свештенога хода богохулни срушени олтари.” Шта је тај ход? То је литургијски ход вјечнога архијереја Христа, од Оца ка нама и поново к Оцу. Извршио је ход и ушао, како каже апостол Павле, у небо, тамо пред пријестолом нашега Оца небескога. А знате да архијереј, на Великом входу, не излази из олтара, него шаље своје свештенике, односно Христос шаље апостоле, тако да ми живимо у Великом входу Литургије, те небеске Литургије о којој је и пјевао наш владика Николај. Видите, сав закон стварања, обнављања и спасења свијета је Литургија. Дакле зато је потребно да изучавамо Литургију, да је тумалимо, да схватамо шта се ту ради и чита. Имате много књига о томе, а препоручујем књиге нашега, блаженог спомена, владике Атанасија, али има много литургичаре који вам могу објаснити. И ако нешто не схватаге, питајте своје свештенике или епископе, јер таки је најбоље, “ко пита не скита”, како се каже.
Митрополит Амфилохије је такође волио да ову Литургију обнављамо и служимо и то је поучно за све. Такође се данас служи и на Цетињу и овдје је благословио митрополит Јоаникије. Можда би требало и чешће, али ето барем једном годишње да осјетимо духовни дах апостолскога богослужења из апостолскоа времена.
Нека би нам Господ, молитвама Светог апостола Јакова, брата Господњег, дао да будемо истинска браћа, а ја кад говорим брат мислим и на сестре, јер ту нема разлике, у Христу, између мушкога и женскога рода. Дакле, да будемо истинска браћа, да имамо тврду вјеру, да имамо дјелатну вјеру, да помажемо своје ближње, своју браћу и сестре, а тако ћемо бити достојни да стојимо и у свим нашим литургијским заједницама и достојни ћемо бити наследници светих апостоли и светих наших отаца. Амин, Боже дај. Живјели и срећан празник!
Транскрипт Данило Балабан
