У манастиру Стањевић, надомак Будве, синоћ је у присуству бројних црквених великодостојника и званичника из јавног и друштвеног живота, а у оквиру манифестације “Дани Митрополита Амфилохија Радовића” и обиљежавања годишњице од упокојења, представљено идејно рјешење његове завјетне библиотеке.
“Оснивањем ове библиотеке у први план ставља се духовни значај манастира Стањевић а за реализацију пројекта требаће велика подршка свих добронамјерних људи, а прије свега представника општинских власти у Будви, Котору, Тивту и Херцег Новом”, закључио је митрополит Јоаникије.
Својим присуством вече је увеличао и славни српски пјесник Матија Бећковић, дугогодишњи пријатељ и племеник блаженопочившег Митрополита Амфилохија који је том приликом казао да манастир Стањевић “није без неке изабран да буде мјесто у ком ће бити похрањена његова библиотека”.
“Ко је то више заслужио него манастир чији је ктитор био пјесник “Слова љубве”, деспот Стефан Лазаревић. На оближњем брду Ђурђевац, Ђурађ Црнојевић је подигао утврду Светом Ђорђу а Стањевићи су били резиденција митрополита Петровића и престоница Црне Горе, тако да није случајно што је митрополит Амфилохије са игуманом Димитријем, монахом Јефремом и осталом братијом обнављао светињу и припремао је за нешто велико. То значи да се не претули свијећа која је овдје горјела вјековима, и не прекине традиција као ланац који не окива, него љепоту чува, а манастир остане оно што је вјековима био – духовна тврђава Српске православне цркве”, казао је Бећковић подсјећајући на велики историјски значај светиње у којој су својевремено боравили и Вук Караџић и Доситеј Обрадовић.
“Ристо, имењак Христов, рођен на 1938 Христов рођендан мислио је о томе гдје ће да почива и коме ће шта да завјешта како би на тим мјестима пропирио огањ вјере и културе надодајући се на свете Петровиће, Петра Цетињског и Петра Другог са којима га је свети Лука саставио у Три Јерарха. Последњи Лучински дани Митрополита Амфилохија указују се као оно најчудесније и оностраније у његовом још ненаписаном житију. Као што мрак чини да се звијезде јасније виде тако су и садашње црногорске прилике учиниле да буде виднији Митрополит Амфилохије који је из гроба подигао убијену Црногорско приморску митрополију и насилује војском у монашком образу. Данас је Митрополија црногорско приморска једна, једина, универзална, вишенационална институција у Црној Гори чији су духовници Христови војници исте вјере а различитих нација. Окамењена српска вјера у наше дане више личи на прешегану колијевку”, казао је Бећковић, подсјећајући уједно на строг и подвижнички монашки живот који је водио блаженопочивши Митрополит Амфилохије.
Славни пјесник се овом приликом осврнуо и на оне који нису били благонаклони према блаженопочившем Митрополиту наводећи да су га, између осталог, називали и “пуковником УДБЕ” , али то га, како је казао, није омело у његовом науму и дјелу у ширењу ријечи Божије.
“Родио је и подигао нову духовну дјецу а међу њима и са фреске сишлог наследника Митополита Јоаникија кога већ каменују да и њега не мимоиђе чаша намијењена црногорским митрополитима и тако га небу препоручују као новог праведника”, казао је Бећковић подсјећајући и на аманет обнове капеле Ловћенског Тајновидца на коју се, како је казао, односи и графит на коме је написано” Ниједна те се душа није одрекла” намијењен Косову”.
Захваливши се на позиву да учествује на скупу Бећковић је своје излагање завршио ријечима молитве која се на овом мјесту чула вјековима: “ Пожури се Саво свети, из пакости избави нас јер јади велики и ратни рабе твоје горе, тјелесни и земни. Морачки Јасновидче моли Бога за нас”.
Отац Павле Кондић, доктор црквене историје и сабрат манастира Стањевић коме је блаженопочивши Митрополит Амфилохије повјерио бригу о својим рукописима, необјављеним и објављеним списима и књижевним дјелима из његове библиотеке казао је да су те књиге свједоци духовног, менталног и интелектуалног профила нашег владике.
“ Свједок сам да током година које сам као монах провео поред њега, на путовањима у својим коферима није носио ништа осим архијерејске одежде и књига које су завјештане овдје. У тој богатој заоставштни од око 25 хиљада наслова су књиге на свим свјетским језицима које ће формирањем библиотеке и духовно просвјетног центра бити опште духовно благо свих нас”, казао је Кондић.
Он је подсјетио на чињеницу да су бројни рукописи и дјела уништени током бројних страдања и ратова који су се водили на овим просторима и да почевши од Хиландарске, Студеничке и Жичке библиотеке имамо само неке мучне трагове средњовјековних рукописа.
“Захвалан сам јер нас је запало да књжевни фундус библиотеке Митрополита Амфилохија начинимо општим благом српскога народа”, поручио је отац Павле.
Након бесједа уприличен је и културни програм у ком су учествовали млади гуслар из Никшића Никола Калезић, драмски умјетник Симо Требјешанин и појци хора манастира Стањевић.
И. Р. Миловић
