Косметска кандила

Косметска кандила LXXVIII

Име: 20.03.20121 br. 78 KOSMETSKA KANDILA Godisnjica pogroma; Опис: Емисија- Косметска кандила Тип: audio/mpeg

Ово издање емисије о Светињама Свете српске земље Косова и Метохије и актуелним дешавањима у овом дијелу Србије посветили смо сјећању на Мартовски погром поводом седамнаесте годишњице од овог злочина над српским народом и Светињама у коме је за само два дана, 17. и 18. марта 2004. године, страдало 19 особа, уништено око 900 кућа, протјерано 4000 Срба, уништено и оскрнављено 39 цркава и манастира.

 

Архимандрит Иларион (Лупуловић): Иза свег ругла блиста непрекидно свјетлост Христовог живота

Отац Сава (Јањић): Мартовски погром не смије да нас испуњава мржњом већ тежњом да обновимо наш светолазаревски завјет. Наш народ мора да остане на својој косметској земљи као свој на своме

Мати Макарија Соколичка: ,,Дани погрома били су ужасни дани. Горело је цело Косово. Основна боја била је црвена, али не боја радости већ боја уништења“

Живојин Ракочевић: ,,Иако рањено, наше српско срце на Косову и Метохији куца и обнавља се”


 

Архимандрит Иларион (Лупуловић): Иза свег ругла блиста непрекидно свјетлост Христовог живота

Архимандрит Иларион, игуман манастира Драганац, поручио је на Академији поводом 17. годишњице Мартовског погрома, приређеној у Дому културе Грачаница, 17. марта да ,,свако од нас треба да посвједочи да постоји простор где смо сви заједно – то је молитва – гдје има места за сваког човјека добре воље”:

“Битно је само да отворимо своје срце и да заронимо у ту тајну из које је изникла свештена Грачаница. То је истина Христова. Иза свег ругла блиста непрекидно светлост Христовог живота”- казао је отац Иларион.

Отац Иларион је најпре у манастиру Грачаница служио парастос жртвама Мартовског погрома. Након парастоса, уследило је полагање белих ружа испред инсталације “Missing” у дворишту Дома културе Грачаница и отварање изложбе радова са Ликовне колоније „Јесен у Призрену 2019“, посвећенe обнови и стваралачком креативном одговору на уништавање културног наслеђа.

Поводом седамнаесте годишњице мартовског погрома на Косову и Метохији из архиве нашег Радија издвајамо разговоре које смо, 2018. године на годишњицу погрома снимили са Архимандритом Савом (Јањићем) игуманом манастира Високи Дечани и мати Макаријом Игуманијом манастира Соколица, као и свједочење књижевника и новинара Живојина Ракочевића које смо снимили 2020. године.

 

Отац Сава (Јањић): ,,Мартовски погром не смије да нас испуњава мржњом већ тежњом да обновимо наш светолазаревски завјет. Наш народ мора да остане на својој косметској земљи као свој на своме“

,,Сјећајући се мартовског погрома ми треба да обновимо наш светолазаревски завјет, да останемо овдје као свој на своме. Да се ми не одричемо нашег Косова и Метохије, то је оно што је најважније и на шта 17. март треба да нас подсјећа“- каже Архимандрит Сава (Јањић) Игуман манастира Високо Дечани, један од чувара дечанског и косметског кандила вјере православне.

Отац Сава каже да ће они који су одговорни за мартовски погром одговарати, ако не пред судовима овога свијета, онда сигурно пред судом Божјим и пред својом савјешћу.
“Они који су то радили, као и они који су то допустили засигурно не могу остати мирни. Плач и туга, поломљени крстови и светиње сигурно ће их увијек опомињати на то шта су овдје направили и шта су допустили да се догоди“- каже отац Сава.
Дечански игуман подсјећа да је Приштина данас град без српског становништва, остало је само 35 стараца. У великим градовима јужно од Ибра готово да нема Срба, али охрабрујуће је то да је нашим енклавама, које су биле изловане и сада су то општине, наталитет чак и већи него на просторима централне Србије.

 

Мати Макарија Соколичка: ,,Дани погрома били су ужасни дани. Горело је цело Косово. Основна боја била је црвена, али не боја радости већ боја уништења“

“Да Бог благослови да такав погром више никад не буде ни у овој ни у било којој другој земљи, ни гдје су наши пријатељи ни гдје су наши непријатељи. То су били ужасни дани. Тих дана горело је цијело Косово. Основна боја била је црвена, али не она црвена боја радости него боја уништења, боја страха, боја убистава, боја погрома, боја великог страдања“- каже мати Макарија са којом смо разговарали поводом годишњице мартовског погрома на Косову и Метохији.

Мати се сјећа и да је неколико дана прије свог мученичког страдања у њихов манастир долазио монах Харитон, сјећа се мученички пострадалог оца Стефана и чоколаде коју је носио у џепу…сјећа се великог егзодуса…старице коју је у Приштини нашла удављену у кади, која је претходно појела и пасту за зубе јер није имала шта да једе…сјећа се младе жене коју је нашла заклану на поду док је поред ње било дијете које је тражило да сиса…

Мати Макарија говори да ни данас Србима није безбједно на Косову.

 

Живојин Ракочевић: ,,Иако рањено, наше српско срце на Косову и Метохији куца и обнавља се”

И овај март мјесец сјећа нас на годишњице страдања нашег народа на Косову и Метохији.

Покушавајући да и ми, на неки начин, овом емисијом учествујемо у чувању памћења о страдању нашег народа и наших Светиња на нашој Светој, завјетној земљи Косову и Метохији, трудимо се да у овој емисији забиљежимо жива свједочења људи, учесника ових догађаја, од којих је један од највећих свједока новинар и књижевник Живојин Ракочевић директор Дома културе Грачаница, кога ратна страдања нашег народа затичу на Косову свих ратних година.

“Никада се на територији Косова и Метохије није догодио овакав погром, нити су Срби доживјели овако страшан ударац. Убили су нам град и пресјекли везе, како та градска атмосфера и дух више није припадала нама“-каже Ракочевић.

“Иако рањено, наше српско срце на Косову и Метохији куца и обнавља се”- каже Живојин Ракочевић.

Он је говорио и о почетку НАТО агресије на нашу земљу 24. марта 1999. године.

“Не смијемо заборавити улогу Митрополита Амфилохија и наших свештеника у то вријеме, који су остали изловани након 1999. године са својим парохијанима. Не заборавимо дјело оца Мирослава Попадића из Приштине, оца Миљка Корићанина из Пећи који је, заједно са Митрополитом Амфилохијем, скупљао остатке растргнутих несрећника по Метохији, како би спасио сваку душу, као и иконе из срушених цркава. Ту су и двојица свештеника који су остали у Призрену Илија Шмигић и Александар Нашпалић, који су све те рањене душе подизали и храбрили. Они су свете душе нашега доба“-свједочи Живојин Ракочевић.

Ракочевић свједочи да је Призрен ипак најстрашнија слика.

“Ту сам схватио да је неко убио град. Призрен је једина градска средина у Срба у којој је преживјело Хришћанство. Хришћанство код нас није очувано у градовима, већ по селима, црквама и мастирима, док је Призрен био град који је аутентично чувао Хришћанство. Данас се тек види да је та тадашња хистерија албанских терориста била, у ствари, једна врста самоубиства“-каже Ракочевић.

На тонском запису бесједе оца Илариона благодаримо Фејсбук страници Дома културе Грачаница и Живојину Ракочевићу.

Аутор емисије Слободанка Грдинић