У Светосавском дому у порти цркве Светих 42 новомученика момишићка у подгоричком насељу Момишићи синоћ је промовисана збирка пјесама „Камен к небу заплакао“ и „Душе христовидне“ аутора Андрије Маркуша и Слободана М. Чуровића Аписа која је увод у програм обиљежавања 330-годишњице страдања Момишићких мученика.
Збирка садржи двије обједињене књиге које се односе на страдање 40 ђака Богословске школе и двојице свештеника њихових учитеља које је Сулејман паша спалио 1688. на Малом брду у Момишићима као одмазду за тада изгубљене битке са Црногорцима. Канонизовани су 2012. године и њихове мошти се налазе у цркви Св. Георгија на мјесту гдје су пострадали.
Поема „Камен к небу заплакао“ са 40 пјесама Андрије Маркуша у првом дијелу ( првој од двије повезане књиге посебно штампане па спојене) одговор је пјеснику Слободану М. Чуровићу на његову поему „Душе Христовидне“ која такође садржи 40 пјесама о овим мученицима и налази се у другој дијелу збирке.
Говорећи о књизи Архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије казао је да је најдивнији плод истинског памћења кад се нешто преточи у пјесму јер то сјећање иде толико далеко да смо у овој збирци пјесама чули и имена пострадалих ђака.
„Да ли су она била баш ова, која је пјесник пронашао у свом пјесничком сјећању није битно, већ је важно да су те душице овдје са својим учитељима сагорјеле, да су запамћене и да се враћају овом покољењу као и ми њима. Између два рата значајан догађај је био за вријеме митрополита Гаврила Дожића потоњег Патријарха српског, када су мошти пострадалих ђака и њихових учитеља пренијете у цркву Св.Ђорђа и када је читав град учествовао у том преносу моштију након чега су и враћене овдје на своје мјесто. Ево сада и ми се враћамо њима и оне нама. Двојица наших пјесника, аутори ове збирке, наставили су оно што су започели први наши пјесници овдје: Будимир Дубак и покојни Момир Војводић (који је и написао једну од првих пјесама о Момишићким мученицима). Пјесници имају чуло да осјете истинску и праву стварност, оно што је најдубље и очевидно да су од самог почетка осјетили значај открића светих мученика и то преточили у ријечи пјесме. То је тек почетак који се наставља овом збирком поезије а сигурно је да ће мученици бити инспирација и другима пјесницима у будућности“, истакао је митрополит.
– Ово мјесто које је било потпуно запустјело сад је постало мали град што је показатељ да се из оног што је истинско рађа живот, да оно што је истинско и право не може бити уништено и избрисано не само из памћења него из самога живота . Крај 17 вијек за наш изнемогао народ био је најтежи период од Косовске битке, јер се нашао између чекића и наковња отоманског и латинског. Сулејман паша је бушатлија који су потомци Црнојевића, тако да је и та несрећа у Момишићима у суштини, као и ова што се дешава у наше вријеме, братоубилачка као што је и историја цијелог човјечанства од Каина и Авеља. Свети мученици остају као живи свједоци душа вјерних Христу Богу. Овдје их је било кроз вјекове од Св. Јована Владимира па до наших времена, новомученика Станка, дјетета који је 1814 . пострадао и чије се ручице похрањене у Манастиру Острог, казао је митрополит Амфилохије.
Он је изразио задовољство и радост што су Маркуш и Чуровић преточили своју мисао и љубав према момишићкој дјеци у стихове.
-Лијеп је назив Чуровићеве поеме „Душе христовидне“ јер је заиста њихова жртва христовидна, равна оној голготској жртви, она израста из ње. У знаку голготске жртве је све оно што нам се догађало кроз историју до наших времена. Ове године обиљежавамо и 100- годишњицу мученичког страдања Царске руске породице, казао је митрополит и истакао да бољшевичко убиство цара и царице може историјски да се посматра као борба за власт, али убиство петоро њихове дјеце је страшно исто као и момишћких мученика.
Говорећи о обиљежавању 330-годишњице страдања Момишићких мученика, митрополит је казао да ће у Подгорици 23. и 24. марта бити организован богат програм који ће нас окупити око Момишићке светиње која сабира све више људи.
„Као што је из голготе израсло човјечанство тако се из мученичке крви христовидних, христоликих ђака овдје обнавља не само ово мјесто већ цио град, па их треба прогласити за заштитнике, покровитеље све дјеце престонога града Црне Горе. Још једном хвала Андрији Маркушу и Слободану Чуровићу на овом драгоцјеном пјесничком доприносу обнављања нашега памћења, закључио је митрополит Амфилохије.
Пјесник Будимир Дубак присјетио се дана када је са митрополитом први пут био у овој запуштеној цркви у Момишићима.
„Имао сам привилегију и част да будем свједок многих прегнућа и великих остварења нашег Митрополита од којих је једно и обнова ове светиње. О страдању 40 ђака и 2 свештеника постојало је врло живо предање (народно памћење) које се показало поуздано и оно је упутило нашег митрополита као духовног археолога који обнавља оно што је запустјело вјековима на овим просторима, да обнови ову светињу, духовно огњиште која је била заборављено и многима непознато“, казао је Дубак.
-Као што је у српској поезији неисцрпни мотив спаљивање моштију Св. Саве на Врачару тако се и страдање, горење на огњу Момишићких мученика зарад вјере Христове и Православне појављује као књижевна тема о којој смо на позив митрополита и оца Јована Ћетковића, писали Момир Војводић, Веселин Ракчевић и ја, и четири године прије њихове канонизације 2008, објавили књигу посвећену Мученицима. Сада се појављује збирка поезије која показује да долази вријеме када ће се пјесници бавити чудесном жртвом момишићке дјеце и њихових учитеља . Наша црква је одувјек била на огњу и ватри из које су се рађали нови плодови. Тако и ову књигу можемо да посматрамо као труд двојице пјесника који су осјетили потребу да опјевају и на свој начин покажу колико је неуништива и вјечна жртва 42 мученика, рекао је Дубак.
О збирци је говорио и један од аутора, Слободан М. Чуровић који је истакао да прошло 330 година од страдања читаве једне генерације села Момишићи а да су они и данас истинити свједоци Христојавља и крста Христовог.
У програму су учествовали и полазници вјеронауке при овом храму, а модератор вечери био је Владимир Милуновић.
