Okrugli Sto Niksic 4

Округли сто „Писана ријеч краља Николе“ одржан у Никшићу

Име: Okrugli sto-Niksic; Опис: Округли сто „Писана ријеч краља Николе“ Тип: audio/mpeg

У оквиру тродневног програма, који је посвећен обиљежавању 180 година од рођења и 100 година од смрти краља Николе I, у Градској кући у Никшићу, у суботу 16. октобра 2021. одржан је округли сто на тему „Писана ријеч краља Николе“. О писаној ријечи краља Николе са духовног, књижевног и историјско-политичког становишта говорили су: протојереј Миодраг Тодоровић, др Јелица Стојановић и др Васиљ Јововић.

„Шта би рекао књаз или краљ Никола данас кад се наређује да се портрет Светог Саве скине из кабинета которске Гимназије? Битно је да видимо је ли то у духу Црне Горе, је ли то у духу наше традиције и је ли то културни чин“, запитао је протојереј Миодраг Тодоровић, додавши да у секуларним државама, попут Хрватске и Аустрије, Српска Црква има своје вјероучитеље, а у кабинетима гдје се изводи та настава, по ријечима о. Миодрага, постоји икона Светог Саве.

„Они су, ништа мање, него у ЕУ, а ми хоћемо да идемо у ЕУ без највеће личности средњег вијека у Европи; можда је Светом Сави једино раван Свети Фрањо Асишки по својој универзалности и по дометима које је оставио у култури. Да ли би без Светог Саве било Светог Петра Цетињског, па треба ли онда да се гимназија у Даниловграду више не зове тако, треба ли укинути Његошево име, јер је био митрополит, итекако побожан, или ко је био штампар Макарије, такође је био калуђер. Или Октоих? Како се то провукло нашој просветној инспекцији?“

„Краљ или књаз Никола је одлично знао гдје је темељ, ево, сам каже да Свети Сава српској књизи и просвети кам` темељац он постави, да је то темељ. Па, Свети Сава је почетак српске књижевности, али књаз све оно што је изашло из светосавског духа, такође, прима као своје. Сјетимо се само пјесме „Онамо, `намо“, о Дечанима, и о Патријаршији, и о читавом Космету“, оцијенио је свештеник Миодраг Тодоровић.

Проф. др Јелица Стојеновић је, говорећи о „Балканској царици“ најпознатијем дјелу краља Николе, навела да је брзом успјеху овог дјела допринјела њена патриотска садржина, свеопшта српска идеја, ауторитет краља Николе, побједа на Вучјем долу.

„Иако најбоље дјело Николе Петровића, после пјесме „Онамо, `намо“, књижевна критика не сматра да је умјетнички веома успјело, али је значајна за сагледавање опште духовне сфере тога времена и духовног и народносног опредјељења краља Николе. Мислим да нема књижевника са свих српских простора, у складу са тим и са простора Црне Горе, а да се толико позивао на српство, употребљавао српско име као што је то књаз и краљ Никола. И, наравно, у склопу тог имена сагледавао Црну Гору, односно Зету“.

„Иако су га узели данас за неки узор црногорства, односно монтенегринства, у ово последње вријеме, не може се наћи ништа из његовог опуса, ниједна пјесма, драма, а да у њој не доминира слава српству, нарочито Црној Гори као српској перјаници, односно чувару српства“, указала је Стојановић.

Да Васиљ Јововић се осврнуо на српску државну идеју у Црној Гори за вријеме владавине Петровића Његоша, нарочито, у свјетлу владавине Николе Петровића.

„Током своје владавине владари из светородне породице Петровића баштинили су српску државну идеју, темељену највише на средњовјековној српској држави Немањића, а такође и Црнојевића. Цетињска Митрополија је његовала традицију српске средовјековне државе и она је била уткана и у народну свијест становништва, које је живјело на територији којом су Петровићи Његоши владали“.

„Државотворну српску идеју највише је разио књаз/краљ Никола I Петровић коме је узор било Душаново царство и он је те своје намјере изразио јасно у програмској пјесми „Онамо, `намо“ коју је српски народ тадашње Црне Горе прихватио као своју борбену химну и као позив у рат за ослобађање потлаченог дијела српског народа, тј. као свој велики национални задатак који се мора остварити“, мишљења је Васиљ Јововић.

Програм посвећен великим годишњицама – 180 година од рођења и 100 година од упокојења краља Николе завршен је у недјељу 17. октобра свечаном академијом „На бијелу Оногошту застава се моја вије“, која је, у режији мр Горана Бјелановића, уприличена у сали Никшићког позоришта. Организатор тродневног програма је ЈУ Музеји и галерије Никшић.