Отац Драган Станишић

Катедра: Протојереј-ставрофор проф. Драган Станишић- “Химна љубави – посланице апостола Павла”

Име: 24.12.2021-Katedra-Otac Dragan Stanisic-Cas vjeronauke; Опис: “Химна љубави – посланице апостола Павла” Тип: audio/mpeg

Уважени слушаоци Радио Светигоре, драга браћо и сестре, у вечерашњем издању емисије серијала “Катедра”, вашој љубави пажњи препоручујемо да чујете занимљиво предавање, које је одржао професор протојереј-ставрофор Драган Станишић, професор Богословије Светог Петра Цетињског и парох подгорички.

У оквиру предавања вјеронауке за одрасле “Добротољубље”, при цркви Светог Ђорђа под Горицом, отац Драган је говорио на тему “Химна љубави – посланице апостола Павла”.

Предавање је одржано у сриједу 22. децембра 2021. године, у Светогеоргијевском дому у Подгорици – Ново-варошка парохија.

мр Александар Вујовић, уредник Катихетског програма Радио Светигоре

 

(Извод из предавања)

ХИМНА ЉУБАВИ – ПОСЛАНИЦЕ АПОСТОЛА ПАВЛА

Павлове посланице или писма су ранохришћански документи и као дио канона Новог завјета су основ црквене мисије и хришћанског васпитања вјековима.

Павле се помиње у Дјелима апостолским као онај који је од гонитеља хришћана постао поборник и исповједник Јеванђеља Христовог. Послије страдања архиђакона Стефана, којему је и сам допринио, ишао је за Дамаск да настави гоњење хришћана, али му се на том путу јавио сам Исус Христос и од тог виђења је ослијепио (Дап. гл.9). Послије три дана, када се већ просветио, прогледао је и кренуо да проповиједа Исуса Христа неуморно и по свим крајевима од Јерусалима до Рима. Упознао се са апостолом Петром, који је назван апостол Јудеја (Јевреја,) док је Павле био апостол незнабожаца.

Познате су његове посланице упућене: Римљанима, Коринћанима , Галатима, Ефесцима, Солуњанима, Колошанима и Филипљанима. То су крајеви у којима је формирао заједнице вјерних. У свом послу имао је многе помоћнике; помињу се Тимотеј, Тит, Филимон, којима је писао посланице намијењене њима лично и за паству.

Павле је имао велику силу ријечи и успјех међу онима који су га слушали. Казивао им је како је Бог исти за све и да је саздао човјека по слици и прилици својој и сваким га даром украсио. У посланици Коринћанима набраја који су то дарови: дарови пророштва, језика, чињења чудеса, исцељења, разликовања духова. Различити су дарови али је Дух исти и различите су службе , али је Господ исти(1.Кор 12. 4,5). Сви дарови се дају на корист, каже Апостол. Крштење је чин којем једнако приступају Јудејци и Јелини , робови или слободни, и сви су једним духом напојени. Павле помиње разлику народа и друштвеног статуса али то није препрека за дарове Духа. Христос је дародавац у којег су сви дарови овјековјечени у љубави која је од Оца.

Чувен је Павлов поздрав: Благодат Господа Исуса Христа и љубав Бога Оца и заједница Светога Духа да буде са свима нама ( 2. Кор13,13). Химна љубави којом се апостол Павле прославио, чак и међу онима који не вјерују у божанска откривења, наглашава да су сви дарови које набраја ништа без љубави. Љубав је својство самог божанства , суштине бића св. Тројице. То је љубав која има лице и сада се види као у огледалу, а онда у вјечности лицем к лицу и никад неће престати, учи Апостол. Тајна љубави је повезана са заједништвом.

Павле подсјећа на Вечеру Господњу: Господ Исус оне ноћи кад бјеше предан , узе хљеб, и захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тијело моје, које се за вас ломи; ово чините у мој спомен…Ова је чаша Нови Завјет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, у мој спомен (1.Кор 11, 23-25). Подсјећање на заједништво установљено на Тајној вечери је постало критеријум љубави у Христу нарочито послије Силаска Светог Духа на апостоле. Смисао љубави узводи се до службе благодарења која се врши једнако и у времену и у вјечности. Црква се назива Службом Новога завјета, Тијелом Христовим.

Апостол у својим посланицама непрекидно говори о Цркви, називајући је узвишеним именима и кроз многе аналогије настоји предочити јединство и заједништво које је у Цркви присно као што су удови једног тијела . Од њега потиче мисао да је Црква тијело којој је глава Христос. Смртноме човјеку, по Апостолу, није могуће докучити вјечни смисао љубави без заједнице са Васкрслим Христом.

Васкрсење Христово је за Павла основна чињеница хришћанског живота. Он каже да ако Христос није васкрснуо узалудна је вјера наша, онда јаднији смо од свију људи (1.Кор 15,19). Љубав божија не би била свеза савршенства ако би распад и пропадљивост царовали. Логика љубави је да подиже из мртвих, а смрт је непријатељ живота и сасвим нелогична, као што би рекао Ф.М.Достојевски.

Посланице апостола Павла су похвала Богу и Крсту Христовом, похвала Духу Светоме, химна Љубави која је благотворна и никад не престаје.

Протојереј-ставрофор Драган Станишић, професор Богословије Светог Петра Цетињског и парох подгорички