Гост радија Светигора овог јутра је била проф. др Јелица Стојановић професор на одсјеку за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Никшићу и предсједник Матице српске друштва чланова у Црној Гори са којом смо разговарали о њеном новом дјелу „Кроз српску језичку историју“.
Проф. Стојановић је казала да је ходом историјских докумената хтјела да покаже оно што показују и историјиски извори а то је широку распрострањеност етнонимског назива Срб. То је наше велико богатсктво што показује како је себе називао и како је себе именовао народ на овим просторима. Како Његош употребљава ријечи „Косово“ „Црногорац“ и „Срб“ види се да је свему надређено Косово као најдубља вертикала и хоризонтала онога што подразумијева српство и онога што подразумијева Црна Гора и Црногорци.
„Ту нема ништа супростављено већ напротив, то је дубоко исходиште и једно са другим је повезано толико да се не могу раздвајати једно од другог. Како смо сви учени је то да је Црна Гора косовско судилиште и да је настала са Косова и од Косова.“казала је наша саговорница.
У последњем дијелу књиге „Кроз српску језичку историју“ Проф. др Јелица Стојановић је истакла и симболику вука у српској народниј мисли и митологији:
„Симболика вука везана је највише за св. Саву и многе легенде по којима је он заштитник вукова а када је нешто везано за светог Саву онда то живи и има смисао. Штитећи вукове Он штити и свој народ и све оно што народ има као иметак. Штити народ као стадо од вукова а тако штити и вукове.“
