Како се приближава празник Преподобних Зосима и Јакова Туманских, манастир Тумане припрема се за посебно молитвено сабрање вјерног народа. Пред моштима туманских светитеља, у манастир долазе они који траже утјеху, снагу, исцјељење и одговоре, али прије свега — сусрет са Богом. О празнику, припремама за празнично сабрање, животу манастирске обитељи и поруци коју нам својим животом остављају Преподобни Зосим и Јаков Тумански, разговарали смо са јеромонахом Михаилом, сабратом Светоархангелске обитељи манастира Тумане.
Празник Преподобних Зосима и Јакова у Туманској светињи дочекује се са посебном радошћу и молитвеним сабрањем. На сам празник служи се Света архијерејска Литургија, а вјерни народ се окупља око моштију светитеља који су својим животом свједочили да се човјек, предајући свој живот Богу, преображава благодаћу Божијом. Јеромонах Михаило подсјећа да је управо Света Литургија средиште празничног сабрања — мјесто на којем се вјерни окупљају око Христа, у заједници Цркве и молитви. Говорећи о великом броју вјерника који долазе у Тумане, отац Михаило истиче да људе пред мошти светих доводе различите животне невоље, болести, страхови и искушења. Али иза свега тога стоји једна заједничка потреба — потреба човјека да потражи Бога и да пред Њим изговори оно што често не може никоме другом.
„Свако тражи разговор“, каже јеромонах Михаило, говорећи о сусретима са људима који долазе у светињу. Посебно је снажна слика вјерника који, обремењен животом, сам прилази моштима светитеља, клечи и моли се. У томе, како истиче, види се и сила вјере — али и свједочанство да човјек и у најтежем тренутку није сам.
Посебну поруку носе и животи самих туманских светитеља. Преподобни Зосим и Преподобни Јаков живјели су у различитим временима, али их повезује исто опредјељење: потпуно предавање живота Христу. Како је истакао наш саговорник – „ниједна животна рана није толико дубока да је Божија благодат не може преобразити“. Управо у томе и јесте једна од важних порука празника. Хришћански живот не значи живот без страдања, искушења и крстова. Сам Господ Исус Христос показао нам је пут кроз страдање, а хришћанин је позван да свој крст не одбаци, већ да га носи са вјером и повјерењем у Божију љубав и милост.
Посебно радује, како је примијетио отац Михаило, што све више младих долази у Цркву, интересује се за Свету Литургију и жели да чита, учи и дубље упознаје своју вјеру.
„Без обзира на све, то је једини пут ка Христу“, поручио је он. Животи туманских светитеља показују да човјек може бити рањен, искушаван и слаб, али да ниједна животна околност није јача од Божије благодати. Ријечи оца Михаила да „док год има тих чуда, дубоко вјерујем да је чудо доказ Божијег присуства и Божије љубави према нама“ – остају посебна порука празника.
