Vece U Danilovgradu

У Даниловграду одржано културно-духовно вече посвећено попу Луки Ђуровићу

Име: 18.04. 2018 VECE O POPU LUKI DJUROVICU; Опис: "18.04. 2018_VECE O POPU LUKI DJUROVICU". Тип: audio/mpeg

У сали даниловградског Центра за културу синоћ је у организацији Удружења грађана и поштовалаца Бјелопавлића „Бијели Павле“ одржано културно-духовно вече „Поп Лука Ђуровић – народни трибун, просветитељ, бунтовник“.

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије казао је да и личност попа Луке показује какве су биле органске везе између Црне Горе и Србије оног времена.

„И Петровићи су томе допринијели, нарочито од времена Светога Петра Цетињскога“, казао је Митрополит црногорско-приморски.

Нагласио је да служи на част даниловградској дјеци која настављају ту бјелопавлићку традицију попа Луке.

„Настављају је овим својим протестима, иако неки од њихових учитеља нијесу башсагласни са тим. Али дјеца су сачувала то исконско, изворно предање и настављају га“, рекао је он.

Владика је подсјетио на историјску везу између Светог Петра Цетињског и Карађорђа и његових устаника, на везу дурмиторско-дробњачког краја са тополским вождом.

„Барјактар Карађорђев био је Гаврило Шибалија, а и за вријеме краља Александра Шибалије су били његови барјактари. Краљ Александар долазио је и у Шавник и на Дурмитор. Он је унук краља Николе. А сукоб који је био између Милана Обреновића и попа Луке и тај устанак који се тада догодио итекако је повезан са чињеницом да је књаз Никола примио потоњег краља Петра Првога на Цетиње и дао му своју кћерку зорну Зорку“, казао је Митрополит Амфилохије.

Нагласио је да је Александар Карађорђевић једини краљ који се родио на Цетињу.

„Петровићи су рађани на Његушима. И није онда чудо да је управо он обновио и цркву свога претка Петра Првог, односно надгробну капелу Петра Другога на Ловћену 1925. године“, казао је Митрополит Амфилохије.

Историчар Јелица Илић, кустос Народног музеја у Зајечару говорила је о улози попа Луке у тзв. Тимочкој буни.

„У зајечарском крају остао је упамћен по имену Црногорац“, казала је она.

Говорила је о митовима који су у тим крајевима стварани у вези са попом Луком и о његовим везама са Николом Пашићем.

Историчар Перо Радоњић, кустос даниловградског музеја, један од најбољих познавалаца прошлости Бјелопавлића, казао је да је Душан Вуксан у „Записима“ 1939. објавио четири писма попа Луке предсједнику црногорског сената Божу Петровићу из писаних у Дробњацима

„Изазови тога времена тражили су управо такве личности“, оцијенио је он.

Закључио је да је од посебне важности ово вече сјећања на попа Луку, јер се ради о личности битној за историју бјелопавлићке просвете.

Публициста Томаш Ћоровић говорио је о периоду живота оснивача варошице шавничке попа Луке у Дробњацима.

Предсједник удружења „Бијели Павле“ Огњен Јововић поздравио је у име организатора Митрополита Амфилохија, све учеснике програма и све присутне и говорио о активностима Уружења на обнови памћења о значајним личностима и догађајима из историје овога краја.

Присутне је поздравио и 93-годишњи потомак попа Луке Ђуровића, Радован Лако Ђуровић, син чувеног комитског војводе Савића Ђуровића.

У умјетничком дијелу програма наступили су гуслари Миленко Калезић и Веселин Ашанин, Етно група „Дарови Светог Јована Владимира“ из Бара и рецитаторка Јована Секулић.

Медијатор вечери био је Милан Стојовић.